Vlasniku ALTA banke Davoru Macuri i dvojici zaposlenih u toj finansijskoj instituciji određen je pritvor do 30 dana u postupku koji se vodi zbog sumnje na zloupotrebu položaja odgovornog lica i iznošenje oko 45 milijardi dinara iz bankarskog trezora.
Rešenje je doneo sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu. Pritvor je određen zbog opasnosti od uticaja na svedoke i mogućnosti ponavljanja krivičnog dela u kratkom vremenskom periodu, dok je u slučaju Macure kao dodatni razlog navedena i opasnost od bekstva.
Macura je uhapšen 2. novembra po nalogu Javnog tužilaštva za organizovani kriminal. Na saslušanju je negirao krivicu i odbacio navode krivične prijave, potvrdio je njegov advokat Isa Spahović za FoNet.
Odbrana osporava navode da je Macura koristio kartice i pristupao sefu iz kojeg je, prema sumnjama tužilaštva, iznošen novac. Advokat Spahović tvrdi da ne postoji dokaz da je njegov branjenik ikada ulazio u sporni sef ili posedovao kartice koje bi omogućile pristup.
U istom predmetu osumnjičeni su i direktor Odeljenja trezora i upravljanja gotovinom G. M. i saradnik za trezorsko poslovanje I. P. Tužilaštvo sumnja da su oni pomogli Macuri u izvršenju krivičnog dela.
Stečaj posle oduzimanja dozvole
Krivični postupak odvija se paralelno sa institucionalnim rešavanjem statusa ALTA banke. Narodna banka Srbije oduzela je banci dozvolu za rad 31. oktobra, a Privredni sud u Beogradu proglasio je stečaj 3. novembra.
Za stečajnog upravnika određena je Agencija za osiguranje depozita, dok je za banku isplatioca osiguranih iznosa deponentima izabrana Banka Poštanska štedionica.
Time su razdvojena dva važna procesa: pravosudni postupak kojim treba utvrditi odgovornost za sumnje u vezi sa novcem iz trezora i stečajni postupak čiji je cilj namirenje poverilaca i rešavanje potraživanja klijenata u skladu sa zakonom.
Posebno je važno da se utvrdi šta se dogodilo sa sredstvima koja se pominju u krivičnoj prijavi, kako je funkcionisala interna kontrola trezorskog poslovanja i da li je bilo propusta u sistemu upravljanja rizicima i nadzora.
Za sada, navodi o iznošenju oko 45 milijardi dinara predstavljaju predmet sumnje i istrage, a ne pravosnažno utvrđenu činjenicu. Odgovornost osumnjičenih biće utvrđena u sudskom postupku.
M. T.
