Kreditna zaduženost stanovništva i privrede u Srbiji nastavila je da raste, a ukupan dug bankama na kraju oktobra dostigao je 4.840,69 milijardi dinara. To je za 14,9 odsto više nego u istom periodu 2025. godine, pokazuju podaci Kreditnog biroa Udruženja banaka Srbije.
Najveći deo ukupnog duga odnosi se na pravna lica, koja su bankama dugovala 2.524,39 milijardi dinara. Stanovništvo je imalo kreditne obaveze od 2.211,71 milijardu dinara, dok se preostali iznos odnosi na preduzetnike.
Kada je reč o dinamici zaduživanja, najbrži rast zabeležen je kod građana. Njihove obaveze prema bankama povećane su za 18,1 odsto na godišnjem nivou.
U strukturi kreditnog duga stanovništva dominiraju gotovinski krediti, sa 1.079,44 milijarde dinara, dok su stambeni krediti i krediti za adaptaciju dostigli 944,19 milijardi dinara.
Gotovinsko zaduživanje povećano je za 17,6 odsto, a stambeno za 19,1 odsto u odnosu na oktobar prošle godine.
Preduzetnici imaju najveću docnju
Jedan od važnih pokazatelja stabilnosti kreditnog tržišta jeste redovnost otplate obaveza. Udeo docnje u ukupnom dugu po osnovu bankarskih kredita na kraju oktobra iznosio je 1,8 odsto, što je manje od dva odsto, koliko je zabeleženo godinu dana ranije.
Međutim, razlike među kategorijama dužnika i dalje su izražene. Kod preduzetnika je učešće docnje iznosilo 3,3 odsto, kod pravnih lica 2,3 odsto, dok je kod stanovništva bilo 1,1 odsto.
Važno je imati u vidu da se docnja ne obračunava na isti način za sve kategorije. Kod pravnih lica i preduzetnika obuhvata dospele neizmirene obaveze starije od 15 dana, a kod građana kašnjenja duža od 60 dana.
Više računa, manje korisnika kreditnih kartica
Izveštaj Kreditnog biroa pokazuje i da je na kraju oktobra u Srbiji bilo 10,63 miliona tekućih računa, koje je koristilo 6,34 miliona građana. Broj računa u docnji iznosio je 192.431.
Istovremeno je evidentirano 1,11 miliona kreditnih kartica, što je rast od 1,7 odsto u odnosu na oktobar 2025. godine. Broj njihovih korisnika smanjen je za 1,9 odsto i iznosio je 852.570.
Podaci pokazuju da rast kreditne aktivnosti prati relativno nizak ukupni nivo docnje, ali i da su preduzetnici kategorija sa najvećim učešćem neizmirenih obaveza u odnosu na ukupno zaduženje.
M. T.
