Fudbalska groznica sa „Lagatora“ i incidenti koji su pratili finale Kupa između Crvene zvezde i Vojvodine bili su jasan alarm za vaterpolo radnike u Kragujevcu, koji pred početak finalne serije plej-ofa protiv Novog Beograda pokušavaju da preduprede svaki scenario koji nema veze sa sportom.
Kragujevački Radnički izdao je saopštenje koje je, formalno gledano, savršen primer klupske odgovornosti. Apeluje se na fer-plej, zabranjuje se ubacivanje predmeta i vređanje službenih lica, a najavljuju se rigorozne kontrole na ulazu u subotu od 20.30 časova. Ipak, svako ko iole poznaje srpski sportski mentalitet zna da ovakva upozorenja često deluju kao crvena marama pred bikom. „Praznik sporta“ je poštapalica koja se u našim medijima izliže pre nego što utakmica i počne, a praksa nas neretko demantuje scenama koje nemaju mesta u zemlji olimpijskih i evropskih šampiona.
Problem je dublji od samog papira na kojem je napisan apel. Godinama unazad svedočimo kako spikerska upozorenja o pirotehnici ili vređanju (bilo da su meta Čovići, Obradović, Nedović ili nekada Vujošević) izazivaju kontraefekat – još glasnije skandiranje i još gušći dim na tribinama. Iako vaterpolo tradicionalno važi za „porodični“ sport koji okuplja prijatelje i rodbinu igrača, prošlogodišnje finale završeno opštom tučom u bazenu pokazuje da su tenzije između Radničkog i Novog Beograda narasle do kritične tačke. Uprava Šumadinaca je uradila šta je do njih, nacrtali su granicu, ali ostaje pitanje: da li će vaterpolo publika u Kragujevcu pokazati gospodstvo ili će usijane glave ponovo režirati „srpski scenario“ u kojem sport pada u drugi plan?
M.M.
