VAŠINGTON – Američki predsednik Donald Tramp naložio je komandantima specijalnih snaga izradu detaljnog plana za vojnu invaziju na Grenland, prenosi britanski Daily Mail. Ohrabreni nedavnim munjevitim uspehom operacije u Venecueli od 3. januara, u kojoj su specijalne jedinice uhapsile Nikolasa Madura, „jastrebovi” u Beloj kući predvođeni Stivenom Milerom vrše pritisak da se deluje brzo. Cilj je da se osigura kontrola nad strateški ključnim ostrvom pre nego što Rusija ili Kina prošire svoj uticaj na Arktiku. Tramp je direktno zadužio Udruženu komandu za specijalne operacije (JSOC) da razvije vojne opcije, ali se Združeni štab američke vojske oštro protivi ovom potezu, upozoravajući da bi takva akcija bila nezakonita i bez neophodnog odobrenja Kongresa.
Uprkos jasnom otporu vojnog vrha, Tramp je pojačao retoriku poručivši da će SAD „uraditi nešto po pitanju Grenlanda, svidelo se to drugima ili ne“. Predsednik je naglasio da bi radije postigao dogovor „na lakši način“, ali da je spreman i na „teži način“ kako Kina ili Rusija ne bi postale prvi susedi Amerike. Dok vojni komandanti navodno pokušavaju da skrenu predsednikovu pažnju na manje kontroverzne operacije, poput presretanja ruskih brodova u međunarodnim vodama, diplomate upozoravaju da bi bilo kakav oružani upad na dansku teritoriju značio de fakto kraj NATO pakta. Danska je, pozivajući se na hladnoratovske dekrete, već stavila svoju vojsku u pripravnost sa naredbom da pruži oružani otpor svakom pokušaju zauzimanja ostrva.
Dok se Vašington hvali uspehom u Venecueli kao modelom za buduće intervencije, Evropa i lokalno stanovništvo Grenlanda izražavaju duboko ogorčenje. Lideri pet vodećih partija u grenlandskom parlamentu izdali su zajedničko saopštenje u kojem odbacuju američki pritisak, ističući da žele da ostanu „Grenlanđani, a ne Amerikanci“. Politička kriza u januaru 2026. godine preti da preraste u najozbiljniji transatlantski raskol od Drugog svetskog rata. Analitičari smatraju da bi Tramp mogao da iskoristi vojnu pretnju kao sredstvo pritiska na Dansku da pristane na prodaju, ali odlučan stav Kopenhagena i otpor unutar samog Pentagona ukazuju na to da bi ovaj put „teži način“ mogao da dovede do potpunog kolapsa zapadne bezbednosne arhitekture.
postinfo.rs
