Fudbal je ponekad igra u kojoj pobedi onaj ko više želi da igra, ali u finale prođe onaj ko je preživeo najtežu opsadu u novijoj istoriji Kupa kralja.
Barselona je večeras na Nou Kampu bila personifikacija vrhunskog fudbala, ali je na kraju ipak shvatila da nije svaki dan „Remontada“ i da rane iz Madrida (4:0) ipak ne mogu uvek da se zacele u jednom dahu. Tim Hansija Flika je slavio sa 3:0, nateravši Atletiko da deluje kao trećeligaš u defanzivnom grču, ali pragmatizam Dijega Simeonea je pobedio lepotu. Skoro pola veka čekamo da neko nadoknadi četiri gola minusa u ovom takmičenju; Jamal, Bernal i Kubarsi su bili na korak od ispisivanja istorije, ali su minuti u finišu iscurili brže nego što je Blaugrana mogla da zada završni udarac.
Taktički, bila je to jednosmerna ulica. Dok je Barsa „davila“ goste, Lamine Jamal je podsetio planetu zašto je trenutno nezaustavljiv, servirajući Bernalu loptu za 1:0 u 30. minutu. Dominacija se nastavila i nakon penala Rafinje, dok su gosti iz Madrida, predvođeni raspoloženim čuvarem mreže Musom, formirali zid od devetorice igrača u sopstvenom petercu. Izostanak Levandovskog i De Jonga primorao je Flika na improvizaciju, ali i pored 22 šuta i 14 kornera, zid Dijega Simeonea je izdržao. Atletiko ide u finale prvi put od 2013. godine, ali sa osećajem tima koji je „ukrao“ kartu za završnicu.
M.M.
