BRISEL – Trećeg, ujedno i poslednjeg dana opšteg štrajka koji je zahvatio Belgiju, širom zemlje zabeleženi su masovni poremećaji u funkcionisanju ključnih javnih sistema.
Na udaru su se našle škole, aerodromi, javni prevoz, ali i veliki deo privatnog sektora, dok su sindikati najavili da će današnji protesti predstavljati kulminaciju višenedeljnog nezadovoljstva.
Najveći problem osetio se na aerodromu u Briselu, gde su otkazani svi planirani odlazni letovi, kao i više od polovine dolaznih. U zvaničnom saopštenju navodi se da je od ukupno 203 predviđena dolaska otkazano čak 110, što je izazvalo dugotrajna čekanja i preusmeravanje putnika na druge regionalne aerodrome.
Drugi najveći aerodrom, Šarlerua, najavio je „ozbiljne poremećaje“ zbog manjka osoblja, upozorivši da ne može garantovati normalno odvijanje saobraćaja tokom dana.
Penzije uzburkale zaposlene
Štrajk su organizovali tri najveća sindikata u zemlji, koji se protive reformama penzionog sistema, promenama na tržištu rada i budžetskim merama vlade premijera Barta de Vevera. Socijalistički sindikat ABVV–FGTB poručio je da nova budžetska politika šalje jasnu poruku građanima: „radite duže i napornije, uz sve manju sigurnost penzija, zdravstva i kupovne moći“.
Ulice Brisela pripremaju se za popodnevni masovni protest, a mediji predviđaju da bi poslednji dan štrajka mogao biti najteži po građane.
U oktobru je na sličnom skupu učestvovalo oko 80.000 ljudi, a i današnji broj demonstranata mogao bi biti sličan.
Nove mere nisu sprečile obustavu rada
Predsednik liberalnog sindikata ACLVB, Gert Trujens, izjavio je za belgijsku televiziju VRT da žali što sindikati nisu konsultovani tokom pripreme budžeta, prenosi Beta.
„Dogovori se postižu za pregovaračkim stolom, ne na ulici – ali da biste pregovarali, morate biti pozvani“, rekao je on, prenosi Rojters.
Iako je Vlada u ponedeljak postigla dogovor o budžetu nakon višemesečnih zategnutih pregovora, novi paket mera nije sprečio štrajk.
Predviđeni su dodatni porezi na banke, avionske karte i prirodni gas, kao i značajno smanjenje rashoda, što bi trebalo da smanji budžetski deficit za 9,2 milijarde evra do 2029. Belgija, šesta najveća ekonomija evrozone, ove godine očekuje deficit od 4,5 odsto BDP-a i javni dug koji premašuje 104 odsto, što je daleko iznad evropskih fiskalnih okvira.
