Neke vesti o životinjama nisu lake, ali mogu imati topao završetak. Associated Press piše da su organizacije za zaštitu životinja postigle dogovor o kupovini gotovo 1.500 biglova iz istraživačkog i uzgojnog objekta Ridglan Farms u Viskonsinu, nakon što je isto mesto nedavno bilo u centru burnog sukoba aktivista i policije. Prema navodima AP-a, Big Dog Ranch Rescue i Center for a Humane Economy sklopili su poverljiv sporazum za preuzimanje pasa, dok sudbina preostalih biglova još nije potpuno jasna.
Ova priča je važna jer se ne tiče samo jednog objekta i jedne američke države. Ona otvara mnogo šire pitanje: kako društvo gleda na životinje koje nisu rođene kao kućni ljubimci, ali su po svemu sposobne za isti odnos sa čovekom. Bigl je rasa koja se često koristi u istraživanjima upravo zato što je druželjubiva, mirna i prilagodljiva. To je istovremeno i razlog zbog kojeg vest o njihovom izlasku iz laboratorijskog sistema pogađa javnost tako snažno.
Za ljude koji imaju pse, ovakva vest se ne čita samo razumom. Čita se kroz prizor šape na podu, repa koji maše, pogleda koji traži sigurnost. Pas nije apstraktna kategorija. On brzo postane ime, navika, ritam kuće i biće koje tačno zna kada se vraćate.
Naravno, prelazak iz istraživačkog objekta u dom nije jednostavan. Psi koji nisu živeli u običnoj kući moraju da nauče zvuk usisivača, stepenice, krevet, povodac, decu, druge ljubimce i samoću. Udomljenje takvih pasa traži strpljenje, ali i ljude koji razumeju da se poverenje ne kupuje preko noći.
Za Srbiju je ova tema bliska kroz rad lokalnih udruženja i azila. I ovde postoje psi koji nisu imali dobar početak, pa ipak postanu najbolji kućni saputnici. Razlika je samo u razmeri. Tamo je 1.500 biglova vest za svetske medije, a ovde je svaki pas iz azila mala, tiha verzija iste priče.
S.B.
