Alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji mogu učenicima brzo da objasne zadatak, predlože strukturu sastava ili pronađu grešku u računu. Međutim, nova analiza pokazuje da bolji rezultat na domaćem zadatku ne mora automatski da znači i bolje usvojeno znanje.
Istraživanje je obuhvatilo više od 26.000 učenika u Kini, od sedmog do dvanaestog razreda. Učenici koji su koristili pomoć veštačke inteligencije povećali su rezultate na domaćim zadacima za oko 18 odsto, dok im je za njihovo završavanje bilo potrebno približno 30 odsto manje vremena.
Istovremeno su njihovi rezultati na mesečnim proverama znanja tokom šest meseci pali za oko 20 odsto. Te brojke privukle su pažnju zato što ukazuju na razliku između uspešno završenog zadatka i sposobnosti da se isto gradivo samostalno primeni na ispitu.
O nalazima je izvestio australijski ABC, uz komentare stručnjaka za neurologiju i obrazovanje. Oni upozoravaju da ljudski mozak jača veze upravo tokom napora: kada učenik pokušava, greši, proverava postupak i traži drugačije rešenje. Ako alat preuzme većinu tih koraka, konačan odgovor može biti tačan, ali proces učenja kraći i plići.
Ipak, rezultate treba tumačiti pažljivo. Studija ne dokazuje da će svaka upotreba veštačke inteligencije neminovno smanjiti znanje. Važni su način korišćenja, vrsta zadataka, podrška nastavnika i prethodne sposobnosti učenika. Moguće je i da učenici koji se već muče sa gradivom češće posežu za digitalnom pomoći.
Razlika postoji između alata koji učeniku odmah isporuči rešenje i sistema koji postavlja potpitanja, traži objašnjenje postupka ili daje samo sledeći trag. U prvom slučaju učenik lako postaje posmatrač, dok u drugom može aktivno da učestvuje u rešavanju problema.
Sličan problem postojao je i pre generativne veštačke inteligencije. Kalkulator može ubrzati računanje, pretraživač pronalazak podataka, a program za proveru pravopisa ispravljanje grešaka. Svaka tehnologija postaje korisna kada oslobađa vreme za složenije razmišljanje, ali može oslabiti veštinu koju stalno zamenjuje.
Zbog toga zabrana verovatno nije jedino rešenje. Učenicima je potrebno pokazati kada je pomoć dozvoljena, kako se proverava dobijeni odgovor i zašto moraju biti sposobni da sopstvenim rečima objasne postupak. Nastavnici, s druge strane, mogu davati zadatke u kojima se ocenjuje način razmišljanja, a ne samo konačan rezultat.
Najvažnija poruka studije nije da je veštačka inteligencija nužno loša za obrazovanje. Ona pokazuje da brzina i tačnost na domaćem zadatku nisu dovoljni pokazatelji učenja. Ako učenik stigne do odgovora bez mentalnog puta koji do njega vodi, školski uspeh može izgledati bolje upravo u trenutku kada razumevanje počinje da slabi.
S.B.
