Veštačka inteligencija se često vezuje za velike data centre, snažne grafičke procesore, ogroman utrošak struje i sisteme koji rade daleko od uređaja koje koristimo. Ali postoji i drugi pravac razvoja: manji, štedljiviji hardver koji radi bliže načinu na koji mozak obrađuje informacije. Novo istraživanje pokazuje da takav pristup može pomoći uređajima da brzo prepoznaju neobične događaje uz mnogo manju potrošnju energije.
Tech Xplore je objavio vest o „brain-inspired” hardveru koji omogućava brže i štedljivije prepoznavanje anomalija. Tehnologija bi mogla biti važna za nosive zdravstvene monitore, autonomne automobile, robote i sajber-bezbednosne sisteme koji moraju stalno pratiti podatke i reagovati čim se pojavi nešto neobično.
Ova tema je zanimljiva jer se tiče budućnosti AI-ja koja nije samo u tome da modeli budu veći. U mnogim situacijama nije potrebno da sistem napiše esej ili vodi razgovor. Potrebno je da primeti odstupanje: nepravilan rad srca, neuobičajeno kretanje vozila, kvar mašine, sumnjiv mrežni signal ili promenu u ponašanju robota. Za to je važna brzina, pouzdanost i mala potrošnja, jer uređaj mora biti stalno uključen.
Mozak je dobar uzor zato što ne obrađuje sve podatke istom snagom sve vreme. On štedi energiju, filtrira nevažno i posebno reaguje na promene. Ako hardver može da preuzme deo tog principa, dobijaju se sistemi koji ne moraju stalno slati sve podatke u udaljeni centar. To je korisno i za privatnost i za brzinu reakcije.
Nosivi zdravstveni uređaji su dobar primer. Sat ili flaster koji prati telo ne može trošiti energiju kao veliki računar. Mora raditi danima, nekada i nedeljama, a ipak primetiti trenutak koji može biti važan. Ako čip ume da prepozna anomaliju lokalno, uređaj može upozoriti korisnika ili lekara bez stalnog slanja ogromne količine podataka.
Kod automobila i robota, reakcija mora biti još brža. Neobičan pokret pešaka, promena u radu senzora, neočekivana prepreka ili kvar ne čekaju da se podaci obrade negde daleko. Sistem mora reagovati skoro odmah. Zato energetski efikasan hardver nije samo pitanje ekologije, već i bezbednosti.
Kod nas se o veštačkoj inteligenciji najčešće govori kroz softver, poslove, tekstove i slike. Ali bez hardvera nema stvarne primene. Ako AI treba da uđe u medicinske uređaje, automobile, fabrike i kućne aparate, mora postati manji, hladniji, štedljiviji i pouzdaniji. Veliki modeli možda privlače pažnju, ali tihe, štedljive komponente mogu promeniti svakodnevicu.
Najzanimljiviji deo je što se tehnologija, posle mnogo decenija razvoja, ponovo ugleda na biologiju. Mozak nije savršen računar, ali je neverovatno štedljiv sistem za prepoznavanje važnog. Ako čipovi nauče makar deo te ekonomije pažnje, AI budućnost mogla bi biti mnogo manje energetski gladna nego što danas izgleda.
S.B.
