Arheološko nalazište Karahantepe u jugoistočnoj Turskoj već godinama menja predstavu o ljudima koji su živeli na samom početku stalnih naselja, ali novootkrivena skulptura donela je prizor koji istraživači do sada nisu videli. Kamena figura visoka oko 70 centimetara prikazuje čoveka koji sedi na leđima leoparda. Skulptura je pronađena na kamenoj klupi uz zid male građevine prečnika oko tri metra i, prema prvim podacima, stara je približno 11.000 godina. Arkeonews je otkriće predstavio 25. avgusta nakon objave turskog Ministarstva kulture i turizma. Posebno je zanimljivo što je Karahantepe ranije dao nekoliko skulptura sa suprotnim rasporedom: čovek nosi živog leoparda na svojim leđima. Nova figura obrće odnos i postavlja ljudsku figuru iznad životinje, ali arheolozi za sada veoma oprezno izbegavaju tvrdnju šta je takav prizor značio zajednici koja ga je napravila.
Leopard je jedan od motiva koji se najčešće pojavljuju na ovom lokalitetu. Njegove glave, čitave figure i urezani prikazi nalaze se na stubovima i skulpturama, često sa naglašenim zubima i drugim karakteristikama opasnog predatora. To je važno jer leopard očigledno nije prikazivan samo kao plen. Neolitski umetnici svesno su ga stavljali u blizinu ljudskih figura i monumentalnih građevina. Na obližnjim nalazištima u oblasti Šanliurfe takođe postoje scene u kojima se ljudi pojavljuju uz velike divlje životinje, uključujući leoparde i bikove. Bez pisanog jezika ne možemo znati da li je predator predstavljao zaštitnika, opasnost, status, transformaciju ili nešto za šta nemamo savremenu paralelu. Svako previše precizno „prevođenje“ takvog prizora lako bi postalo moderna priča nalepljena na veoma stari predmet.
Karahantepe je posebno važan jer pripada periodu kada su zajednice Bliskog istoka prelazile iz života mobilnih lovaca-sakupljača prema trajnijim naseljima i poljoprivredi. Sistematska iskopavanja počela su 2019, a na prostoru od približno 14 hektara već je identifikovano više od 250 karakterističnih kamenih stubova u obliku slova T. Pored kuća pronađene su veće zajedničke građevine, klupe, ljudske statue i veliki broj životinjskih predstava. Sve to pokazuje da prelazak na naseljeni život nije bio samo ekonomska promena u načinu obezbeđivanja hrane. Ljudi su istovremeno gradili nova mesta okupljanja, razvijali zajedničke slike i očigledno stvarali složene priče o odnosu čoveka i sveta oko njega.
Nova skulptura možda nikada neće dobiti jedno potpuno sigurno objašnjenje, ali upravo u tome je njena vrednost. Pre 11.000 godina neko je odabrao kamen, uložio mnogo vremena da iz njega izdvoji ljudsku figuru i leoparda i zatim predmet postavio na određeno mesto u građevini. Prizor je morao nešto da znači ljudima koji su ga gledali. Ono što je za njih verovatno bilo lako prepoznatljivo, nama je danas zagonetka. Arheologija ne mora uvek da pronađe konačan odgovor da bi otkriće bilo važno. Ponekad jedan čovek isklesan na leđima predatora dovoljno jasno pokazuje da su naši veoma davni preci imali simbolički svet daleko složeniji nego što možemo rekonstruisati iz kamenih alatki i ostataka hrane.
S.B.
