U aprilu 1874. u Parizu, grupa umetnika odbila je zvanični Salon i organizovala sopstvenu izložbu u ateljeu fotografa Nadara. Među njima su bili Klod Mone, Ogiust Renuar, Edgar Dega, Kamil Pisarо i Berta Morizo. To nije bila samo izložba — to je bio raskid sa pravilima: svetlost umesto linije, trenutak umesto mitologije, život umesto poziranja.
Moneova slika “Impresija, izlazak sunca” dala je ime pokretu, najpre kao podsmeh u novinama, a onda kao zastava. Kritičari su govorili da to “nije završeno”, da je to “mrlja”. Ali publika je, polako, počela da shvata: slikari ne beže od stvarnosti, nego je hvataju u letu.
Impresionizam je promenio i temu i tehniku. Umesto tamnih, glatkih površina, došle su brze poteze četke, boje koje se mešaju u oku posmatrača, gradski parkovi, železničke stanice, reke, ples. Pariz 19. veka, sa svojim novim bulevarima, postao je pozornica modernog pogleda.
Danas se teško veruje da je to nekada bilo “skandal”. Ali umetnost često prvo zvuči kao greška, pa tek onda kao novo pravilo.
S.B.
