U septembru 1928. Aleksander Fleming, bakteriolog u Londonu, primetio je nešto što bi neko drugi možda bacio. Na petrijevim posudama sa stafilokokama pojavila se plesan, a oko nje “čist krug” bez bakterija. Fleming je shvatio da plesan luči supstancu koja ubija bakterije — i nazvao je penicilin.
Priča je poznata, ali često se previše romantizuje kao “jedan čovek i jedna slučajnost”. Ključ je u tome što je Fleming imao oko da prepozna znak. A drugi ključ je nastavak: tek kasnije, početkom 1940-ih, Hauard Flori i Ernst Čejn (u Oksfordu) razvijaju metode pročišćavanja i masovne proizvodnje, čime penicilin postaje lek koji menja ratne bolnice i civilnu medicinu.
Penicilin je promenio svet jer je pokazao da infekcije, koje su pre bile presuda, mogu biti lečene sistemski. Od upale pluća do rana, medicina dobija novu brzinu. Naravno, danas živimo i posledicu uspeha: otpornost bakterija, koja nas tera na pametnu upotrebu antibiotika.
Ali početak ostaje veličanstven: jedan krug čistog prostora u posudi, i čovek koji je shvatio da je taj krug budućnost.
S.B.
