Ideja da bi mozak mogao da proizvodi više novih nervnih ćelija dugo je zvučala kao jedna od najlepših nada moderne nauke. Ako starost i bolesti troše neurone, zar ne bi bilo logično da je njihova obnova čista dobit? Jučerašnji tekst Scientific Americana, međutim, nudi mnogo zanimljiviju i oprezniju sliku. Povod je nova studija na zebastim zebrastim zeba-finčevima, koja sugeriše da neurogeneza u odraslom mozgu nije samo blagoslov, nego i proces koji ume da bude destruktivan prema postojećim neuralnim putevima.
Kako objašnjava Scientific American, istraživači su posmatrali kako nove ćelije dospevaju do svog mesta u mozgu ptica i otkrili da se ne kreću uredno duž „skela” kako se ranije pretpostavljalo, već da prolaze pravo kroz starije neuralne putanje. To znači da odrasli mozak, koji više ne raste i nema slobodnog prostora za nove strukture, mora da pravi mesto za nove ćelije kroz svojevrsno guranje i narušavanje postojećeg tkiva. Autori zato otvaraju zanimljivo pitanje: možda ograničena sposobnost odraslih sisara da proizvode nove neurone nije mana, već zaštita od prevelikog unutrašnjeg haosa.
To je veoma privlačna ideja jer menja našu instinktivnu predstavu o obnavljanju. U većini organa nova ćelija znači popravku. U mozgu, izgleda, nova ćelija može značiti i sitni poremećaj delikatne infrastrukture koja već postoji. Scientific American podseća da ribe, gmizavci i ptice imaju rašireniju neurogenezu tokom života, dok je kod sisara ona mnogo ograničenija. Ako je to evolutivna zaštita, onda mozak možda bira stabilnost umesto stalne obnove, baš zato što je njegova unutrašnja mreža preskupa da bi se prečesto prekrajala.
Takve vesti prijaju jer ne ruše nadu, nego je čine pametnijom. Niko ne kaže da je istraživanje neurogeneze besmisleno. Naprotiv, upravo razumijevanje njene „tamne strane” može pomoći da se jednog dana pronađu bezbedniji načini stimulacije oporavka mozga. Ali ova jučerašnja priča lepo nas podseća na nešto što nauka stalno otkriva: u živom sistemu nije svaka obnova jednostavno dobra. Ponekad je najveća mudrost organizma u tome što zna gde da se zaustavi.
S.B.
