Mnogo ljudi oseća da im neki dani jednostavno „legnu”, dok se drugi vuku kao da je mozak zaglavljen u magli. Naučnici sa Univerziteta u Torontu sada tvrde da taj osećaj nije samo utisak. U studiji objavljenoj 15. aprila pratili su studente tokom 12 nedelja i pokazali da dnevne promene u mentalnoj oštrini imaju vrlo stvaran efekat na učinak. Kada su ispitanici bili bistriji nego obično, više su postizali, postavljali ambicioznije ciljeve i uspešnije ih završavali.
Najzvučniji podatak iz rada jeste procena da razlika između oštrijeg i mutnijeg dana može vredeti oko 30 do 40 minuta produktivnosti dnevno, a između najboljih i najslabijih dana čak oko 80 minuta rada. To je ozbiljna brojka, naročito u svetu koji često sve objašnjava karakterom, disciplinom ili navikom. Istraživanje, međutim, pokazuje da ni osobine poput upornosti i samokontrole ne brišu dnevne oscilacije. Drugim rečima, nije sve do ličnosti; nešto je i do toga kako vam mozak tog dana „hvata” ritam.
Još zanimljivije je šta utiče na tu oštrinu. Više sna nego obično, raniji deo dana, bolja motivacija i manja depresivna opterećenost bili su povezani sa boljim kognitivnim funkcionisanjem. S druge strane, istraživači su uočili i jedan poznat paradoks savremenog života: može se zapeti kratkoročno i izvući dobar dan, ali duži period preopterećenja na kraju obara mentalnu oštrinu i čini čoveka manje efikasnim. Ukratko, sprint ponekad radi, ali večiti sprint počinje da izjeda sam motor.
Ova vest je privlačna baš zato što ne moralizuje. Ne kaže da su manje produktivni ljudi lenji, niti da se uspeh svodi na jedan trik sa planerom i kafom. Kaže nešto mnogo ljudskije: da mozak ima svoje oscilacije i da je pametnije sarađivati s njima nego se svakodnevno ponašati kao da smo mašine. Možda zato ovakva istraživanja ljudima prijaju — ne opravdavaju odustajanje, ali donose malo više razumevanja za činjenicu da ni najbolji dan nije slučajnost, a ni loš dan nije nužno karakterološki poraz.
S.B.
