Dok su GLP-1 lekovi postali simbol nove ere u lečenju dijabetesa i gojaznosti, nova analiza Stanford Medicine podseća da biologija ne čita reklamne slogane. Istraživači navode da oko 10% ljudi nosi genetske varijante povezane sa onim što nazivaju „GLP-1 rezistencijom”, stanjem u kom telo ima viši nivo tog hormona, ali slabiji odgovor na njega. U prevodu: isti lek koji jednoj osobi menja svakodnevicu, drugoj može da pruži mnogo skromniji efekat.
Ova vest je zanimljiva upravo zato što pomera fokus sa univerzalnih rešenja na precizniju medicinu. Tim koji je radio na studiji pratio je kako se kod pojedinih pacijenata krvni šećer ne spušta onako kako bi se očekivalo posle više meseci terapije, a trag ih je odveo do PAM gena. To ne znači da su popularni lekovi precenjeni, već da medicina polako izlazi iz faze „jedan lek za sve” i ulazi u fazu u kojoj će terapija sve više zavisiti od toga kako je nečiji organizam genetski podešen.
S.B.
