Diverzifikacija snabdevanja energentima i izgradnja stabilnih lanaca snabdevanja kritičnim mineralnim sirovinama postaju ključni preduslovi za ekonomski rast i energetsku sigurnost, poručila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović na Svetskom samitu vlada u Dubaiju, ukazujući da su geopolitički rizici trajno promenili energetsku i investicionu mapu Evrope.
Govoreći na panelu posvećenom energetici, Đedović Handanović je ocenila da je rat u Ukrajini razotkrio duboku ranjivost evropskih energetskih sistema i pokazao da brze, sistemske promene nisu moguće bez ozbiljnih ekonomskih posledica.
Kako je navela, višestruki rast cena električne energije i gasa doveo je do usporavanja privrednog rasta širom Evrope, dok je Srbija, uprkos pritiscima, uspela da očuva stabilnost snabdevanja i započne intenzivniju diversifikaciju izvora i transportnih pravaca energenata, sa ciljem veće otpornosti u budućnosti.
Ministarka je istakla da se Srbija nalazi u aktivnoj fazi energetske tranzicije, sa snažnim investicionim ciklusom u obnovljive izvore energije, pre svega vetroparkove i solarne elektrane. Posebno je naglasila napredak u usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa regulativama Evropske unije, što je, kako je rekla, prepoznala i Energetska zajednica.
Prema njenim rečima, dekarbonizacija i prelazak na čistu energiju nisu mogući bez obezbeđenog pristupa kritičnim mineralnim sirovinama, koje predstavljaju osnovu za razvoj savremenih tehnologija, od baterija i električnih vozila do solarnih panela i vetrogeneratora.
U tom kontekstu, Đedović Handanović je podsetila da se u zapadnoj Srbiji, u dolini Jadra, nalaze najveće potvrđene rezerve litijuma u Evropi, sa procenjenih 158 miliona tona rude i potencijalnom godišnjom proizvodnjom od 56 do 57 hiljada tona litijum-karbonata. Naglasila je da strateški cilj Srbije nije isključivo eksploatacija sirovine, već razvoj kompletnog lanca vrednosti – od rudarstva do industrijske prerade i visokotehnoloških proizvoda.
Ministarka je ukazala da prirodni resursi sami po sebi ne garantuju ekonomski razvoj, već da su presudni kvalitet upravljanja, jasna vizija i politička odlučnost.
Govoreći o međunarodnoj saradnji, Đedović Handanović je istakla da je Evropska unija najvažniji ekonomski partner Srbije, sa kojom je potpisan i memorandum o saradnji u oblasti kritičnih mineralnih sirovina, što otvara prostor za nova ulaganja, transfer znanja i tehnološko partnerstvo.
Ona je dodatno naglasila da Srbija paralelno sa energetikom gradi temelje budućeg rasta kroz ulaganja u nove tehnologije, pre svega veštačku inteligenciju i digitalnu infrastrukturu. Podsetila je da je usvojena Strategija razvoja veštačke inteligencije do 2030. godine, da Srbija raspolaže najsavremenijim data-centrom u regionu, kao i da se radi na jačanju superkompjuterskih kapaciteta.
„Sve ove tehnologije zahtevaju značajno više električne energije, zbog čega paralelno radimo na pripremi i izgradnji novih proizvodnih kapaciteta, uključujući i razmatranje nuklearne energije kao dugoročnog izvora stabilnog snabdevanja“, zaključila je Đedović Handanović.
M. T.
Foto: Ministarstvo rudarstva i energetike
