Šta pravi dobar dan? Ne u poetskom smislu, nego u običnom, radnom, svakodnevnom životu. Guardian ovih dana piše o istraživanju u kojem je američka baza o korišćenju vremena poslužila kao materijal za model koji procenjuje koje aktivnosti najčešće prate osećaj da je dan bio bolji od proseka. Ispostavilo se da mali okvir ipak postoji: između pola sata i dva sata druženja, do šest sati rada, do četiri sata vežbanja i više sati provedenih sa porodicom i prijateljima.
Naravno, naučnici ne tvrde da postoji magična formula koju čovek samo treba da prepiše u planer. Ali zanimljivo je da pasivni odmor, pre svega televizija, nije nosio isti efekat kao aktivno provođenje vremena. To je jedna od onih vesti koje ne menjaju svet, ali umeju da promene raspored srede ili četvrtka. I možda je baš zato dragocena: ne obećava savršen život, nego tek malo bolji dan.
S.B.
