Pica je jedno od retkih jela koje podjednako dobro odgovara brzom ručku, opuštenoj večeri, porodičnom okupljanju i druženju koje se ne završava posle jednog pića. Može biti jednostavna i poznata, bogata i pikantna, lagana ili izrazito gurmanska. Ipak, veliki broj dodataka nije ono što određuje njen kvalitet. Najbolja pica prepoznaje se po ravnoteži koju stvaraju dobro pripremljeno testo, paradajz, sir, pažljivo odabrani sastojci i odgovarajuća temperatura pečenja.
Prvi znak dobre pice nalazi se u korici. Ona treba da bude dovoljno čvrsta da zadrži sastojke, blago hrskava spolja i mekana iznutra. Testo ne bi smelo da bude samo podloga koja se gotovo i ne primećuje, već važan deo svakog zalogaja. Kada je pravilno pripremljeno i pečeno, parče se lako odvaja, ne raspada se pod težinom dodataka i ostaje prijatno čak i kada se pica ne pojede istog trenutka.
Važnu ulogu ima i paradajz osnova. Sos bi trebalo da donese svežinu i blagu kiselost, ali ne i da potisne ostale ukuse. Previše sosa čini testo vlažnim i teškim, dok premala količina može da ostavi suv utisak. Slično pravilo važi i za sir. Njegova uloga je da poveže sve sastojke, a ne da ih potpuno prekrije masnoćom.
Upravo se u toj meri vidi koliko kuhinja razume picu. Kvalitetan obrok ne mora da bude pretrpan pršutom, kulenom, pečurkama, maslinama, rukolom, tunom i povrćem odjednom. Mnogo je važnije da svaki dodatak ima smisla i da se jasno oseti. Kada se sastojci pravilno kombinuju, prvi zalogaj otvara apetit, sredina donosi punoću, a poslednje parče ne ostavlja osećaj težine.
Izbor pice često zavisi od trenutka u kojem se jede. Za ručak se obično biraju poznate kombinacije sa šunkom, pečurkama i sirom, jer nude dovoljno zasitan, ali jednostavan obrok. Večernje druženje često traži nešto izraženije – pikantnije začine, kvalitetne mesne dodatke ili kombinacije sa rukolom i pršutom. Lakše varijante sa povrćem, tunom ili svežijim sastojcima mogu biti dobar izbor kada se želi pun ukus bez previše težine.
Novi Sad ima razvijenu gastronomsku ponudu, pa gosti danas ne traže samo veliku porciju. Sve važniji postaju kvalitet namirnica, način pripreme i prostor u kojem se obrok jede. Među mestima koja picu tretiraju kao ozbiljan deo jelovnika izdvaja se restoran Piccante na Bulevaru patrijarha Pavla 22. Za ljubitelje prave, kvalitetne pice, ovo je mesto na kojem se poznati ukusi povezuju sa pažljivom pripremom i prijatnom atmosferom.
Piccante je dobar izbor i kada društvo nema potpuno iste želje. Dok neko bira klasičnu picu, drugi može potražiti bogatiju ili pikantniju kombinaciju, a zajednički sto ostaje prostor za deljenje i isprobavanje različitih ukusa. Upravo je to jedna od najvećih prednosti pice – može da bude lični izbor, ali i jelo koje prirodno okuplja ljude.
Dobra pica mora da zadrži kvalitet i kada se poručuje. Tokom dostave para ostaje zatvorena u kutiji, pa nedovoljno pečeno ili previše tanko testo može brzo da omekša. Stabilna korica, pravilna količina sosa i dobro raspoređeni sastojci omogućavaju da pica zadrži oblik i prepoznatljiv redosled ukusa i nekoliko minuta nakon što izađe iz peći.
Kada se sledeći put postavi pitanje gde pojesti dobru picu u Novom Sadu, odgovor ne treba tražiti samo u dužini menija. Mnogo više govore testo koje ima karakter, svež sos, kvalitetan sir i dodaci koji nisu stavljeni bez mere. Kada se svi ti elementi spoje, pica prestaje da bude samo brzo rešenje za glad i postaje obrok kojem se rado vraća.
S.B.
