Milioni evra lažnog novca svake godine dospevaju na Balkan i u zemlje EU, a većina potiče iz tajnih štamparija u Rumuniji. Kriminalne grupe, često sa članovima iz više zemalja, zloupotrebljavaju tržište luksuza – od skupih automobila i nekretnina do umetničkih dela – i prave kompleksne mreže koje je teško pratiti.
Na Balkanu i širom Evrope falsifikovan novac se prodaje po ceni koja je svega oko 20% vrednosti originala. Na primer, milion evra lažnog novca košta kriminalce oko 200.000 evra. U Rumuniji se štampaju najčešće evri, američki dolari i kuvajtski dinari, dok je britanska funta i dalje najteža za falsifikovanje.
Članovi mreža često se predstavljaju kao Italijani, Grci, Arapi ili Česi, a među njima ima i kriminalaca sa prostora bivše Jugoslavije. Oni kupuju luksuzne stvari koje su oglašene u novinama ili na internetu – od automobila, jahti i skupocenih satova, do umetničkih dela i rasnih konja.
Za sastanke i distribuciju novca najčešće koriste gradove severne Italije, ali u slučaju potrebe pomeraju operacije u Francusku, Španiju i zemlje Beneluksa. Grupisanje u većim ćelijama omogućava vođama kriminalnih mreža da niže članove drže u neznanju o stvarnoj vrednosti plena i veličini operacije.
Evropske bezbednosne službe upozoravaju da ovakve mreže ne samo da oštećuju bankarski i finansijski sistem, već i podržavaju sivu ekonomiju, otežavaju kontrolu tržišta i povećavaju rizik od većih prevara.
M. T.
