Nekada je frižider imao jednostavan zadatak: da hladi. Danas se od njega sve više očekuje da prepozna šta je unutra, predloži recept, podseti šta nedostaje i možda spreči da treća tikvica zaboravljena u fioci postane naučni eksperiment. Veštačka inteligencija polako se seli iz telefona i računara u kuhinju.
Business Insider je nedavno pisao o Samsungovim novim kućnim uređajima sa AI funkcijama, uključujući frižidere koji mogu da prepoznaju namirnice, predlažu recepte i pomažu pri pravljenju spiska za kupovinu. Pametne rerne takođe dobijaju kamere i sisteme za prepoznavanje jela, što kuvanje pretvara u mnogo vođeniji proces.
Ovo zvuči kao luksuz, ali pravac je jasan. Tehnologija više ne želi da bude samo ekran. Ona pokušava da uđe u rutinu: šta kuvamo, kada kupujemo, koliko hrane bacamo, kako planiramo obroke. U porodicama koje stalno žure, takav sistem može da bude koristan ako zaista smanji haos. Frižider koji zna da imate jaja, sir i povrće mogao bi da predloži večeru pre nego što neko naruči brzu hranu iz umora.
Naravno, postoji i druga strana. Nije svima prijatna pomisao da kućni aparat „gleda” sadržaj frižidera ili da aplikacija zna navike ishrane porodice. Zato će poverenje biti jednako važno kao i funkcionalnost. Ljudi će prihvatiti pametnu kuhinju samo ako im ona stvarno štedi vreme, a ne ako im dodaje još jednu aplikaciju, još jednu lozinku i još jedan ekran koji traži pažnju.
Za naše uslove, ovo je još uvek više najava pravca nego masovna svakodnevica. Ali kao što su mašine za sudove, indukcione ploče i roboti-usisivači prvo delovali kao luksuz, pa polako postali normalan deo doma, tako bi i kuhinjski AI mogao da uđe tiho. Ne kao robot kuvar iz filma, nego kao nevidljivi pomoćnik koji kaže: „Imaš sve za omlet, nemoj opet baciti spanać.”
S.B.
