Postoji jedna navika koju mnogi potcenjuju: odlazak u krevet u približno isto vreme. Lakše je pričati o broju koraka, ishrani, suplementima ili treningu, ali telo ima svoj unutrašnji sat i ne voli kada ga svake večeri navijamo drugačije. Nova istraživanja ponovo guraju san u prvi plan, ne samo kao odmor, nego kao deo ozbiljne brige o zdravlju.
Prevention je preneo rezultate studije koja je povezala neredovne obrasce spavanja sa pokazateljima većeg rizika za srčane bolesti. U istraživanju su korišćeni uređaji za praćenje sna i dnevnički zapisi, a posebno se izdvajala promenljivost u dužini spavanja i vremenu odlaska u krevet.
Ono što je važno naglasiti jeste da ovakve studije ne znače da će jedna kasna noć napraviti problem. Život nije laboratorija. Postoje slave, rođendani, posao, mala deca, putovanja i serije koje „samo još jednu epizodu” pretvore u ponoć. Ali kada nered postane pravilo, telo to pamti. Hormoni, krvni pritisak, apetit, koncentracija i raspoloženje oslanjaju se na ritam više nego što mislimo.
Za običnog čoveka poruka je mnogo jednostavnija od naučnog jezika: ne mora san biti savršen, ali neka bude predvidiviji. Ako radnim danima ležemo u 23 časa, a vikendom u tri ujutru, organizam svakog ponedeljka dobija mali džet-leg bez putovanja. Zato stručnjaci sve češće savetuju da se vikendom ne beži previše od uobičajenog vremena spavanja i buđenja.
U Srbiji, gde se dan često završava kasno, uz posao, porodicu, telefon i televizor, ovo je korisna tema baš zato što ne traži veliki novac. Ne treba nova sprava, ni poseban program. Dovoljno je pola sata ranije gašenje ekrana, ista rutina nekoliko večeri zaredom i malo više poštovanja prema činjenici da telo voli red.
San nije lenjost. San je servis koji radi dok mi ne radimo ništa. I možda je baš to razlog zašto ga toliko potcenjujemo.
S.B.
