Neke poslastice postanu popularne zato što su savršeno nove, a neke zato što podsete ljude na ukus koji su već zavoleli. Kolač od pistaća ovih dana ponovo je privukao pažnju američkih kupaca, jer se u prodaju vratio desert koji ima sve elemente viralnog slatkiša: kremastu teksturu, prepoznatljivu boju i dovoljno nostalgije da se o njemu piše kao o malom događaju.
Parade je objavio da se Costco pistachio cheesecake vratio na police, uz opis da kupci hvale njegovu gustu strukturu, ukus pistaća i koru od graham keksa. Takvi povratci proizvoda danas ne prolaze tiho, jer društvene mreže od omiljenog deserta lako naprave sezonsku vest.
Pistać je poslednjih godina doživeo pravi mali uspon. Nekada je bio ukus sladoleda koji se birao kada nećemo vanilu ili čokoladu, a danas se pojavljuje u kroasanima, kremovima, tortama, kafama, namazima i luksuznim čokoladama. Deo privlačnosti je u boji, deo u blagoj orašastoj aromi, a deo u tome što pistać deluje elegantnije od običnog slatkog krema.
Za domaće poslastičarnice ovo nije nepoznat teren. Pistać se već odomaćio u modernim tortama, kolačima i sladoledima, posebno u kombinaciji sa malinom, belom čokoladom, limunom ili višnjom. Ono što veliki američki lanci rade industrijski, male poslastičarnice mogu da urade toplije i pažljivije: manje šećera, bolja krema, jasniji ukus orašastog ploda.
Zanimljivo je kako deserti sve češće postaju male vesti o raspoloženju. Kada se omiljeni kolač vrati, ljudi ne pričaju samo o kalorijama i ceni. Pričaju o tome gde su ga prvi put probali, kome bi ga odneli, uz koju kafu ide najbolje. Hrana, naročito slatka, lako postane uspomena u nastajanju.
Zato povratak jednog kolača nije samo priča o marketu. To je podsetnik da su mali rituali važni: parče torte, kafa, pauza, poruka prijatelju „ovo moraš da probaš”. Nekad je baš toliko dovoljno da dan dobije bolji ukus.
S.B.
