Mančester Siti je na stadionu Totenhema prosuo više od dva gola prednosti; prosuo je momentum koji bi mogao da ga košta titule, ostavši na poražavajućem učinku od samo jedne pobede u poslednjih šest prvenstvenih rundi (2:2).
Neko bi rekao da je u pitanju prokletstvo, ali Pep Gvardiola će u analizi meča protiv Totenhema morati da se suoči sa surovom realnošću – njegov tim više nema onu „ubilačku“ konstantu. Iako su Šerki i Semenjo iskoristili kardinalne greške Bisume i Dragušina u prvom poluvremenu, Siti nije delovao kao tim koji kontroliše sopstvenu sudbinu. Totenhem je, s druge strane, ekipa koja se pod Tomasom Frankom često muči sa identitetom, ali nikada sa karakterom kada naspram sebe vidi nebesko-plave dresove. Zvižduci koji su ispratili Sparse na pauzu bili su najglasniji ove sezone, ali su poslužili kao katarza za ono što će uslediti u režiji čoveka od 75 miliona funti.
Dominik Solanke je definitivno potvrdio da je povreda prošlost, a da je klasa večna. Njegov povratak u tim udahnuo je život napadu Londona. Prvi gol, postignut uz mnogo kontroverze i sumnje na faul nad Markom Geijem, VAR je aminovao, ali ono što je usledilo u finišu ulazi u anale Premijer lige. Solankeov „škorpion“ preko Đanluiđija Donarume nije bio samo hir umetnika, već hirurški precizan udarac koji je Siti ostavio u stanju šoka. Dok Arsenal ponovo beži na komotnih šest bodova prednosti, Gvardiola mora da brine o tome kako je Donaruma postao jedini razlog što Simons i Odober nisu režirali potpuni preokret u finišu meča.
Postinfo
M.M.
