Ko je mislio da su humanoidni roboti samo sajamska atrakcija, sada mora da gleda brojke. TekKranč prenosi da su kineske firme u ranoj fazi industrije brže i masovnije od američkih konkurenata, i da tu prednost vuče čitav lanac dobavljača – od senzora do baterija, građen kroz EV industriju.
Jedan podatak zvuči kao šamar: kompanija Unitri je, prema procenama koje TekKranč navodi, isporučila oko 36 puta više jedinica nego američki rivali Figura i Tesla. Globalne isporuke humanoida su i dalje “sićušne” – pominje se 13.317 komada na godišnjem nivou – ali projekcije idu ka 2,6 miliona do 2035. godine. To je tipična kriva: prvo smešna cifra, pa odjednom industrija.
Najvažnija promena je psihologija kupaca. Umesto “pogledaj kako pravi salto”, pitanja postaju dosadna i ozbiljna: da li robot radi stabilno osam sati, da li može da ponovi isti zadatak hiljadu puta, da li je bezbedan u prostoru gde se kreću ljudi. TekKranč citira i ocenu da će prva velika tržišta biti “zatvorena” okruženja: proizvodnja, magacini, logistika, maloprodaja – mesta gde su procesi jasni i gde automatizacija odmah ima cenu i korist.
A onda dolazi onaj deo koji zvuči kao naučna fantastika, ali je zapravo Excel: ko ima bržu iteraciju prototipa, taj brže skuplja podatke iz realnog sveta, a ko ima podatke, taj brže trenira “mozak” robota. U humanoidima, više nego igde, pobednik nije onaj ko je najglasnije demonstrirao – nego onaj ko je najtiše pustio robota da radi u smeni.
S.B.
