Čitaoci koji se rado vraćaju omiljenim književnim porodicama dobili su vest koja budi posebnu radoznalost. Isabel Aljende osvojila je špansku nagradu Planeta za roman „La hora antes del alba”, čiji se naslov može prevesti kao „Čas pre svitanja”. Knjiga nastavlja svet „Kuće duhova”, romana sa kojim su mnogi prvi put upoznali njeno pripovedanje. El Pais u današnjem izveštaju ističe upravo taj povratak, više od četiri decenije posle prvog velikog uspeha. Za dugogodišnje čitaoce to je pomalo nalik ponovnom otvaranju vrata kuće čije sobe još pamte.
Priznanje je uručeno u Barseloni 15. oktobra, a nagrada iznosi milion evra, navodi i Rojters. U središtu novog romana nalazi se Alba, lik povezan sa porodičnom pričom koju je autorka započela knjigom objavljenom 1982. godine. Sama vest o nastavku zato nosi dva razloga za interesovanje: veliko književno priznanje i mogućnost ponovnog susreta sa poznatim svetom. Naravno, nastavak ne možemo oceniti samo na osnovu nagrade i najave. Ali možemo razumeti zašto njegov dolazak privlači pažnju ljudi koji su uz raniji roman izgradili snažan čitalački odnos.
Početak „Kuće duhova” zanimljiv je i nezavisno od današnje vesti. Aljende na svom zvaničnom sajtu opisuje kako je 8. januara 1981, dok je živela u Venecueli, počela da piše pismo teško bolesnom dedi. Pisanje je nastavila iz večeri u veče, a tekst je postepeno prerastao u roman. To iskustvo govori o stvaralaštvu na veoma neposredan način: velika knjiga može da počne ličnom potrebom da se nešto sačuva i nekome obrati. U njenom sećanju, ljubav prema pričama i jeziku povezana je i sa dedom, njegovim pripovedanjem i disciplinom.
Takva pozadina daje dodatnu toplinu povratku književnoj porodici. Čitalac u romanima često pamti više od samog zapleta: atmosferu jedne sobe, način na koji lik govori ili osećaj koji ostane posle poslednje stranice. Zato nastavak može da probudi želju da se najpre ponovo uzme prethodna knjiga. Neko će otkriti detalje koje je davno zaboravio, a neko primetiti da ga sada zanimaju sasvim drugi junaci. To je jedno od lepših iskustava čitanja: tekst je isti, ali se naš pogled tokom godina menja, pa i poznata priča dobija drugačije naglaske.
Vest o nagradi pruža i sasvim jednostavan povod za književno popodne. Bez velikih planova, dovoljno je pogledati policu, raspitati se u biblioteci ili sa nekim razmeniti utiske o knjizi koja nam je ostala važna. Aljendein povratak ranijem svetu podseća koliko dugo priče mogu da žive u čitaocima. Nagrada je jedan trenutak javnog priznanja, dok se stvarni susret sa knjigom događa tiho, stranicu po stranicu. Za ljubitelje porodičnih saga, ta vest možda je upravo onaj mali podsticaj koji je nedostajao da se ove jeseni ponovo napravi mesto za duže čitanje.
S.B.
