Pre oko 30.000 godina, negde na ivici ledenog doba, dogodilo se nešto tiho, ali presudno za budućnost planete. Nije to bila nova alatka ni otkriće vatre — već trenutak kada je vuk prestao da bude neprijatelj i postao saveznik. Arheološki i genetski dokazi danas ukazuju da su prvi “proto-psi” nastali mnogo pre poljoprivrede, u vreme kada je Homo sapiens još lutao u malim grupama lovaca-sakupljača.
Istraživanja objavljena u Nature i Science pokazuju da su se najpitomiji vukovi zadržavali oko ljudskih logora, hraneći se ostacima plena. Ljudi ih nisu prvo pripitomili — pripitomili su se međusobno. Vukovi su dobijali hranu i zaštitu, a ljudi nešto neprocenjivo: živi alarmni sistem, saveznika u lovu i biće koje vidi, čuje i miriše bolje nego bilo koji čovek.
Antropolozi smatraju da je upravo pas dao Homo sapiensu ključnu prednost nad drugim ljudskim vrstama. Uz pse su lovovi postali uspešniji, teritorije bezbednije, a noći mirnije. Grupa sa psima mogla je da preživi zimu, brani logor i prati plen na velikim udaljenostima. Dok su neandertalci nestajali, sapiensi su se širili — sa vukom koji je učio da postane pas.
Genetske analize danas potvrđuju da pas nije “nusproizvod civilizacije”, već njen preduslov. Pre ovaca, pre žita i pre gradova — bio je savez čoveka i zveri. Možda upravo zato nijedna druga životinja nikada nije zauzela mesto koje pas ima: ne u štali, već pored vatre.
