U astronomiji postoje pojave koje deluju kao eksplozija, ali nisu klasična supernova. Jedna od njih je luminous red nova – prolazni događaj koji nastaje kada se dve zvezde u tesnom sistemu spoje u jednu. Posmatračima se najpre pokaže crvenkast, snažan sjaj, a zatim objekat brzo postaje “nevidljiv” u običnom svetlu, jer se oko njega stvara gust omotač prašine. Upravo ta prašina je godinama otežavala odgovor na najjednostavnije pitanje: šta je na kraju ostalo posle spajanja?
Odgovor poslednjih dana dobija jasniji oblik zahvaljujući svemirskom teleskopu Džejms Veb. Njegova prednost je rad u infracrvenom delu spektra, koji lakše prolazi kroz prašinu i omogućava da se zaviri u srce događaja. U takvim posmatranjima “ostatak” ne mora da bude mali i vreli objekat, kako se nekada intuitivno očekivalo. Naprotiv, može se pojaviti ogromna, hladnija zvezda – uvećana i naduvana, sa osobinama koje podsećaju na crvene superdžinove. Time se luminous red nova tumači kao faza preuređenja: spajanje ne završava pepelom, već formiranjem nove, masivnije zvezde i velikom proizvodnjom prašine.
Za širu publiku značaj ove priče je jednostavan: kosmička prašina nije “otpad”, već sirovina. Iz nje nastaju diskovi oko mladih zvezda, zatim planete, a dugoročno i hemijski elementi i jedinjenja koja čine svet oko nas. Kada Veb probije prašinu i pokaže kako izgleda novoformirana zvezda, dobijamo realniju sliku o tome kako se materijal u svemiru menja, reciklira i raspodeljuje – i kako nastaju “sastojci” od kojih se gradi sve, uključujući i našu planetu.
S.B.
