Priča o biciklu počinje kao simpatičan eksperiment, a završava se kao jedan od najpametnijih načina kretanja u gradu. Davne 1817. nemački baron Karl fon Drez predstavio je „drezinu”, dvotočkaš bez pedala koji se gurao nogama i prvi put pokazao da je moguće stabilno voziti na dva točka. Taj jednostavan princip bio je početak svega što danas zovemo bicikl.
Posle nekoliko decenija pokušaja i „visokih” bicikala sa ogromnim prednjim točkom, ključni trenutak stiže 1885. kada Džon Kemp Starli u Koventriju pravi Rover – prvi uspešni „sigurnosni bicikl” sa dva približno jednaka točka i lančanim pogonom pozadi. U suštini, to je oblik koji i danas prepoznajemo: stabilan, praktičan i spreman za svakodnevnu vožnju.
Tokom 20. veka bicikl dobija brzine, lakše ramove i nove namene, a poslednjih godina najviše pažnje privlači električni bicikl, jer olakšava uzbrdice i duže relacije bez odricanja od „osećaja vožnje”. Zanimljivo je da se u razvijenim evropskim tržištima električni modeli više ne tretiraju kao niša: u 2024. godini činili su 48% prodaje novih bicikala.
Kod nas se bicikl sve češće vraća u svakodnevicu, posebno u ravničarskim gradovima, a sve je više inicijativa koje podstiču kupovinu i vožnju. Novi Sad je, na primer, bio među prvima u Srbiji koji su uvodili lokalne podsticaje za kupovinu bicikala, što je dobar znak da dvotočkaš polako prelazi iz „vikend navike” u realnu gradski izbor.
S.B.
