Rim je grad u kojem se često govori da kamen govori sam za sebe. Ali ponekad mu ipak treba mali savremeni gest da bi ponovo postao čitljiv. Upravo to se sada desilo kod Koloseuma, gde su nove mermerne ploče postavljene na mestu nekadašnjih ogromnih stubova kako bi posetioci bolje razumeli šta je nekada stajalo izvan zidova ovog amfiteatra. To nije velika rekonstrukcija, niti pokušaj da se antička građevina „ulepša“. Naprotiv, ideja je skromnija i pametnija: pomoći savremenom oku da zamisli prostor koji je odavno izgubio svoju vertikalu.
Smithsonian Magazine piše da su izvan južnog zida Koloseuma završeni radovi na novom popločanom prostoru sa kratkim travertinskim blokovima koji označavaju mesta na kojima su nekada stajali visoki stubovi. U antičko doba, ispod dve velike arkade, kretale su se mase ljudi koje su dolazile da gledaju gladijatorske borbe i druge spektakle, dok su same kolone, visoke oko 164 stope, kasnije nestale usled zemljotresa i nestabilnog temelja. Zanimljivost ove intervencije je upravo u njenoj nenametljivosti. Ne pokušava da glumi staro, već da ga objasni. A to je možda i najbolji savremeni odnos prema baštini: ne praviti kulisu, nego vratiti meru, orijentaciju i osećaj kako je nekadašnja monumentalnost zapravo izgledala ljudskom telu.
S.B.
