SARAJEVO – Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit potvrdio je za nemački list Frankfurter algemajne cajtung (FAZ) da podnosi ostavku na tu funkciju. Šmit je naveo da je lično odlučio da okonča svoju službu nakon skoro pet godina sprovođenja mirovnog procesa, ali će nastaviti da obavlja dužnost dok se ne imenuje njegov naslednik.
Kancelarija visokog predstavnika (OHR) potvrdila je ovu vest, dok diplomatski izvori ukazuju na to da je odluka usledila nakon višemesečnog pritiska Sjedinjenih Američkih Država. Vašington navodno insistira na brzom odlasku Šmita kako bi na njegovo mesto došao naslednik koji bi bio kooperativniji, a spekuliše se da bi do tada funkciju vršioca dužnosti mogao preuzeti Luis Krišok, zamenik visokog predstavnika i supervizor za Brčko distrikt.
Razlozi odlaska i prepreke za zatvaranje OHR-a
Iako odlazi, Šmit je izneo ocenu da Bosna i Hercegovina još uvek nije spremna za potpuno gašenje institucije visokog predstavnika. On je naglasio da uslovi iz programa „5+2“ još uvek nisu u potpunosti ispunjeni.
Program „5+2“ obuhvata:
Rešavanje pitanja državne i vojne imovine (ključni kamen spoticanja).
Sprovođenje konačne arbitražne odluke za Brčko distrikt.
Fiskalnu održivost i jačanje vladavine prava.
Potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa EU.
Pozitivnu procenu Saveta za sprovođenje mira (PIC).
Politički kontekst i pritisak Republike Srpske
Odlazak nemačkog diplomate ne može se posmatrati odvojeno od višegodišnjeg osporavanja njegovog legitimiteta u Republici Srpskoj. Vlasti u Banjaluci Šmita smatraju nelegitimnim jer njegovo imenovanje nije potvrdio Savet bezbednosti UN. Prema nezvaničnim informacijama, pitanje Šmitovog odlaska bilo je deo šireg paketa dogovora između SNSD-a i administracije predsednika Donalda Trampa, koji je podrazumevao i relaksaciju sankcija u zamenu za povlačenje određenih zakonskih rešenja.
Zaključno, ostavka Kristijana Šmita označava kraj jedne od najturbulentnijih faza u radu OHR-a. Njegov mandat bio je obeležen dubokim podelama oko državne imovine i stalnim konfrontacijama sa rukovodstvom RS. Pitanje njegovog naslednika sada postaje ključna tačka interesovanja velikih sila, pre svega SAD, koje teže novoj dinamici u odnosima unutar BiH, dok lokalni lideri u ovoj promeni vide priliku za redefinisanje sopstvenih pozicija.
M. D.
