Visoke temperature i sušno vreme povećavaju opasnost od šumskih požara širom Srbije, ali stručnjaci upozoravaju da je u najvećem broju slučajeva upravo čovek njihov glavni uzročnik. Šef odseka u Upravi za Vatrogasno-spasilačke jedinice Aleksandar Krstić kaže da nepažnja, spaljivanje biljnih ostataka i neodgovorno ponašanje u prirodi svake godine izazivaju velike materijalne štete i ugrožavaju ljudske živote.
Aleksandar Krstić izjavio je za Tanjug, da se Srbija poslednjih godina suočava sa sve većim brojem požara na otvorenom prostoru i da klimatski uslovi dodatno pogoduju njihovom brzom širenju.
Slične vesti
Prema njegovim rečima, iskustva iz prethodnih sezona koriste se kako bi vatrogasno-spasilačke jedinice bile još spremnije za reagovanje u vanrednim situacijama, ali je prevencija i dalje najvažnija.
On je upozorio da požare mogu izazvati i naizgled bezazleni uzroci – jedna varnica sa železničke pruge, odbačena staklena flaša ili komad stakla koji pod dejstvom sunčevih zraka može zapaliti suvu travu.
Pored toga, značajan broj požara nastaje nakon udara groma, naročito u planinskim i šumovitim predelima zapadne, istočne i južne Srbije.
Krstić je posebno apelovao na poljoprivrednike da ne pale biljne ostatke nakon žetve, jer se vatra u uslovima visokih temperatura i vetra može veoma brzo proširiti van njive i zahvatiti okolne šume, useve i stambene objekte.
Govoreći o radu vatrogasaca, istakao je da pripadnici Sektora za vanredne situacije redovno prolaze obuke i simulacije različitih kriznih situacija.
Kako je objasnio, intervencije na otvorenom znatno se razlikuju od gašenja požara u objektima, ali je osnovni zadatak uvek zaštita ljudskih života.
„Prvo spasavamo ljude, zatim životinje i materijalna dobra, a tek nakon toga pristupamo konačnom gašenju požara i sprečavanju njegovog daljeg širenja“, rekao je Krstić.
On je dodao da vatrogascima u radu pomažu dronovi i helikopteri MUP-a, koji omogućavaju brže izviđanje terena i prebacivanje ljudstva i opreme, posebno u nepristupačnim područjima.
Ipak, naglasio je da nijedna savremena tehnologija ne može zameniti vatrogasca na terenu.
„Dok vatrogasac ne prođe požarištem i ne proveri svaki deo, ne možemo biti sigurni da je požar u potpunosti ugašen“, rekao je Krstić.
Građane je pozvao da u slučaju požara odmah pozovu broj 193, precizno navedu lokaciju i, ukoliko je moguće, sačekaju vatrogasce kako bi ih usmerili do mesta intervencije.
Krstić je podsetio da su vatrogasno-spasilačke jedinice Srbije deo evropskog Mehanizma civilne zaštite i da redovno učestvuju u međunarodnim akcijama gašenja požara, posebno u Grčkoj, gde su, kako je naveo, stekli veliko poverenje i priznanje zbog svog iskustva i efikasnosti.
„Naš posao je da štitimo živote i imovinu. Zato je svaka blagovremena prijava požara i svako odgovorno ponašanje građana od neprocenjivog značaja“, zaključio je Krstić.
M. T.
