Kvantna komunikacija godinama se razvija u pažljivo kontrolisanim laboratorijama, gde se osetljive čestice svetlosti štite od buke i drugih signala. Novi eksperiment pokazao je da buduća mreža možda neće zahtevati izgradnju potpuno odvojene infrastrukture.
Istraživači Univerziteta Nortvestern poslali su povezane, odnosno kvantno spregnute fotone kroz 24,4 kilometra optičkog kabla između Evanstona i centra Čikaga. Istim vlaknom istovremeno je prolazio snažan klasični internet saobraćaj, kakav svakodnevno prenosi ogromne količine podataka.
Univerzitet Nortvestern je 22. jula saopštio da je ovo prva demonstracija kvantne spregnutosti preko prometne telekomunikacione mreže u stvarnim gradskim uslovima. Fotoni su zadržali vezu uprkos drugim signalima, promenama temperature, vibracijama i infrastrukturi koja nije pravljena kao laboratorijski eksperiment.
Kvantno spregnute čestice imaju međusobno povezana svojstva čak i kada su fizički razdvojene. Takva veza mogla bi da se koristi za izuzetno bezbednu komunikaciju, povezivanje kvantnih računara i prenos informacija na način koji otkriva pokušaj prisluškivanja.
Najveći problem predstavlja svetlosna buka. Klasični internet šalje veliki broj snažnih impulsa, dok kvantna mreža zavisi od pojedinačnih i veoma slabih fotona. To je slično pokušaju da se čuje šapat pored prometne saobraćajnice.
Tim je pronašao delove optičkog spektra u kojima je buka manja i pažljivo prilagodio talasne dužine signala. Na taj način kvantni fotoni mogli su da putuju istim kablom bez potrebe da se sav postojeći saobraćaj zaustavi.
Rezultat ne znači da je kvantni internet spreman za masovnu upotrebu. Potrebni su repetitori, pouzdane memorije i mnogo složenija mreža sa brojnim čvorištima. Ipak, eksperiment rešava važno praktično pitanje.
Ukoliko kvantna komunikacija može da koristi deo milijardi kilometara već postavljenih optičkih vlakana, njeno širenje moglo bi biti znatno brže i jeftinije. Budući internet možda neće zameniti današnji, već će putovati kroz iste tanke staklene niti.
S.B.
