Svi to vide, svima je jasno, a niko da kaže glasno. Bivši asovi i treneri o tome govore neformalno, čelnici gunđaju da su letos povukli populistički potez, a navijači gube strpljenje. I svi su saglasni da ovo što Partizan prikazuje – ili ne prikazuje – mora biti (i) odgovornost Saše Ilića. Na igračkoj karijeri svaka čast, ali na klupi nekadašnji „broj 22“ nije ni izbliza uspešan. Nema nagoveštaja da će se to promeniti.
Poraz u Pančevu nametnuo je otvaranje zabranjene teme. Tačno je da je sudija Jeknić oštetio goste (isključenje Jurčevića i nedosuđeni penal nakon igranja rukom Tošića), ali to je samo zaklon iza kojeg se kriju skandalozni rezultati. Od početka sezone ne postoji utakmica koja bi bila model igre Partizana. Problem leži i u stručnom štabu, gde saradnici poput Velička Kaplanovića i Ljubiše Rankovića ne donose željeni pomak. Sastav možda nije toliko loš, koliko su rezultati skandalozni – u sudarima sa sedam prvoplasiranih ekipa Partizan je uzeo jedan jedini bod (4:4 protiv Radnika), pa deluje kao plej-aut tim.
Uprava kluba predvođena Rasimom Ljajićem, Dankom Lazovićem i Radosavom Petrovićem nosi još veću odgovornost. Ne može se praviti tim sa limitom plata od 20.000 evra i najavljivati borba za trofeje. To je obmanjivanje javnosti. Pod Ilićem je tim pretrpeo čak šest poraza na 11 mečeva. Poređenja radi, u doba dominacije Partizan je isti broj neuspeha imao na čak 126 utakmica! Ranijim trenerima (Miloševiću, Petriću, Stanojeviću, Duljaju) zamerale su se sitnice, a Iliću niko ne sme da prigovori. Vreme je da mu se skrene pažnja na greške – zarad njega i zarad Partizana.
M.M.
