Andraš Baka danas je zvanično stupio na dužnost predsednika Mađarske, saopšteno je iz Šandorove palate u Budimpešti.
Kako je navedeno u saopštenju, novi predsednik razgovarao je o preuzimanju dužnosti sa predsednicom mađarskog parlamenta Agnešom Forštofer , koja je tokom prelaznog perioda privremeno obavljala dužnosti šefa države, a potom se sastao sa zaposlenima u predsedničkom kabinetu.
Mađarski parlament izabrao je 11. avgusta Baka Andraša za predsednika države, nakon što je funkcija šefa države ostala upražnjena usled 17. izmene Ustava. Baka Andraš od 19. avgusta u potpunosti preuzima predsednička ovlašćenja, preneo je MTI.
Baka izabran sa 140 glasova
Baka Andraš, bivši predsednik Vrhovnog suda, izabran je za predsednika Mađarske tajnim glasanjem sa 140 glasova i šest protiv. Kandidovala ga je poslanička grupa stranke Tisa.
Poslanici Fidesa i KDNP-a nisu učestvovali u glasanju. Mandat novog predsednika, u skladu sa 17. izmenom Ustava, trajaće do stupanja na snagu novog ustava, a najduže pet godina.
Do izbora novog predsednika, predsednička ovlašćenja privremeno je obavljala predsednica parlamenta Agneš Forštofer.
Šuljokova smena izazvala političke podele
Do promene na mestu predsednika došlo je nakon što je 17. izmenom Ustava mandat Tamaša Šuljoka prestao 20. jula u ponoć.
Posle parlamentarnih izbora 12. aprila, na kojima je stranka Tisa ostvarila dvotrećinsku većinu, njen lider Mađar Peter pozvao je Šuljoka da podnese ostavku, kao i više državnih funkcionera koje je imenovala prethodna vlada Viktora Orbana.
Tamаš Šuljok međutim, nije podneo ostavku. Mađarska vlada je potom 4. jula podnela predlog za 17. izmenu Ustava, kojom je predviđeno da mandat aktuelnog predsednika države prestaje dan nakon stupanja izmene na snagu i da parlament izabere novog šefa države.
Parlament je 13. jula usvojio ustavne izmene. Šuljok je pet dana kasnije saopštio da će ih potpisati, ali je izrazio ozbiljne primedbe na njihov sadržaj i ocenio da predstavljaju težak i sramotan istorijski primer zloupotrebe političke moći.
Fides i KDNP nisu učestvovali u izboru novog predsednika, jer smatraju da je smena Šuljoka bila nelegitimna.
Te dve stranke obratile su se i Ustavnom sudu zbog 17. izmene Ustava, ali je sud 17. avgusta odbacio njihov podnesak, uz obrazloženje da nije nadležan za odlučivanje o tom pitanju.
E.M.
