Neki psi, čim ugledaju četku, nameste leđa kao da su upravo zakazali tretman. Drugi bi se najradije zavukli iza fotelje, dok mačka najpre mora da proceni da li joj je čitava ideja uopšte po volji. Zajedničko im je to što nega krzna mnogo lakše prolazi kada vlasnik prati njihov tempo. Nekoliko prijatnih minuta često je bolji početak od ambicioznog sređivanja od glave do repa.
Francuska televizija TF1 posvetila je novu veterinarsku rubriku upravo četkanju pasa i mačaka. Povod je sasvim svakodnevan, ali koristan: četka uklanja odumrlu dlaku i pomaže da se krzno ne zamrsi. Lep izgled je samo jedan deo priče. To je i prilika da vlasnik pažljivije pogleda kožu i uoči nešto što tokom običnog maženja možda nije primetio.
Koliko često ljubimcu treba ovakva pažnja zavisi od vrste i dužine dlake, uzrasta i toga koliko uspešno sam održava krzno. Britanska organizacija Blue Cross zato naglašava da navikavanje psa treba početi postepeno, po mogućnosti još dok je štene. Pribor se najpre pokaže, dozvoli se njuškanje, a mirno ponašanje poveže sa pohvalom i malom nagradom. Četka tako postaje poznat predmet.
Kod mačaka je naročito važno da se dobrovoljna saradnja ne pretvori u nadmudrivanje. Organizacija Cats Protection savetuje kratko upoznavanje sa priborom i što manje zadržavanja na silu. Dugodlakim macama obično je potrebna veća pomoć, a ona može prijati i starijim životinjama koje teže dosežu pojedine delove tela. Zdrava kratkodlaka mačka često veliki deo posla obavi sama.
Čist i suv pribor treba držati na mestu koje je lako dostupno, kako priprema ne bi trajala duže od samog četkanja. Može pomoći i isti redosled svaki put: pokazivanje četke, nekoliko poteza, pohvala, pa kratka pauza. Predvidljivost vlasniku olakšava posao, a ljubimcu ostavlja vremena da se opusti.
Za prvi pokušaj sasvim je dovoljno nekoliko blagih poteza po delu tela na kom životinja inače voli dodir. Ako se ukoči, okreće glavu ka četki, pokušava da ode ili jasno pokazuje nezadovoljstvo, vreme je za predah. Ne mora svako sređivanje da se završi savršenom frizurom. Mnogo je važnije da sledeći susret sa četkom ne počne bežanjem po stanu i skrivanjem ispod kreveta.
Izbor pribora takođe nije stvar boje drške ili simpatičnog pakovanja. Ono što odgovara kratkoj i glatkoj dlaci ne mora odgovarati gustom poddlaku ili dugom mačjem krznu. Veterinar ili pouzdan grumer mogu pokazati odgovarajuću četku i način korišćenja. Čvrsto slepljene čvorove ne treba čupati niti seći makazama uz kožu. Za njih je pametnije potražiti stručnu pomoć.
Tokom nege vredi obratiti pažnju na crvenilo, ranice i promene koje ranije nisu postojale. Ako mačka iznenada prestane da se čisti ili to radi mnogo intenzivnije, razgovor sa veterinarom ima više smisla od kupovine još jednog preparata. Četkanje je korisna navika, ali ne zamenjuje pregled. Njegova prednost je što vlasniku daje priliku da svog ljubimca upozna malo bolje.
Sve ostalo može ostati prijatno jednostavno: miran ugao, stabilna podloga, malo strpljenja i ruka koja ne žuri. Posle šetnje ili u vreme kada se kuća umiri, ovaj mali posao lako dobije svoje mesto u dnevnom ritmu. A kada pas sam priđe ili mačka ostane da prede još koji minut, jasno je da uredno krzno nije jedina nagrada.
S.B.
