Na prvi pogled, na stolu su samo paradajz, sir, masline i nekoliko komada dvopeka. Međutim, kada se ti sastojci spoje pravim redom, nastaje jelo zbog kog i običan ručak dobije malo mediteranskog raspoloženja. Zove se dakos, dolazi sa Krita, a njegov glavni adut je neobičan susret hrskavog hleba i sočnog preliva koji ne ostavlja mnogo posla ni vremena za čekanje.
U središtu ove salate nalazi se ječmeni dvopek, poznat kao paksimadi. Njegova čvrstina ovde ima važnu ulogu: treba da prihvati sokove, a da ipak zadrži nešto od svog karaktera. Grčka nacionalna turistička organizacija predstavlja dakos kao jednu od prepoznatljivih kritskih kombinacija paradajza, sira, maslinovog ulja i začinskog bilja. Ponekad se dodaju i masline ili kapari.
Sir ne mora u svakoj kući da bude isti. U lokalnim varijantama koristi se i mizitra, dok je feta poznatija i lakše dostupna izvan Grčke. Oregano daje prepoznatljiv miris, a maslinovo ulje povezuje sastojke. To je kuhinja u kojoj nekoliko dobrih namirnica dobije dovoljno prostora da se oseti. Nema razloga da se paradajz potpuno izgubi ispod gomile dodataka.
Australijski javni servis ABC objavio je novu verziju ovog jela sa brzo ukiseljenim crvenim lukom. U njoj se od rendanog paradajza, belog luka i maslinovog ulja pravi preliv, dok masline, kapari i izmrvljen sir dopunjuju ukus. Dvopek se dodaje pred završnicu pripreme, kako bi upio deo soka i ostao prijatno čvrst. Posebna draž je u razlikama između slatkastog paradajza, kiselkastog luka i slanih dodataka.
Za domaću trpezu takva ideja deluje vrlo poznato. Paradajz i sir već imaju svoje mesto uz doručak, ručak ili večeru, pa najveću promenu zapravo donosi hleb. Umesto da stoji sa strane i čeka da se njime pokupi preliv, on unapred postaje deo tanjira. Ko nema originalni kritski dvopek, može pokušati sa prosušenim hlebom, što dopušta i objavljena ABC verzija, uz drugačiju završnu teksturu.
Paradajz pritom ostaje namirnica od koje u velikoj meri zavisi konačan utisak. Ako je aromatičan i sočan, nije mu potrebno mnogo pratnje. U delu godine kada je izbor slabiji, bolje je pažljivo izabrati nekoliko dobrih plodova nego pokušavati da njihov nedostatak ukusa prikrije previše začina.
Praktično je da se sastojci pripreme odvojeno, a salata spoji kada je vreme za jelo. Tako se lakše proceni koliko je hleb omekšao. Nekome će prijati da ostane izrazito hrskav, dok će drugi radije sačekati da postane podatniji. Pre dodatnog soljenja vredi probati zalogaj sa sirom i maslinama, jer upravo oni mogu već dati dovoljno slanosti celoj kombinaciji.
Dakos se može izneti na većoj tacni, tako da svako uzme deo, ili složiti u pojedinačne porcije. Uz njega nije potrebna svečana prilika: lepo se uklapa u laganiji obrok, sto sa više malih jela ili druženje na kom niko ne želi da domaćin pola večeri provede kraj šporeta. Na širokom tanjiru vide se sve boje i teksture, a sastojci se lakše rasporede bez previše mešanja.
U ovoj priči posebno je simpatično što glavnu ulogu dobija namirnica koju često doživljavamo kao skroman dodatak. Dvopek se, uz malo pažnje, pretvara u osnovu punog zalogaja. I baš tu leži privlačnost kritske kuhinje: obične stvari, složene sa merom, umeju da pruže mnogo više nego što njihova jednostavna lista sastojaka obećava.
S.B.
