Ušli ste u sobu i zastali: po šta ste ono krenuli? Ili su ključevi ponovo završili na mestu koje vam sada deluje potpuno nelogično. Takvi trenuci umeju da iznerviraju, naročito kada dan već vrvi od obaveza. Ipak, povremeno zaboravljanje ne mora da znači ozbiljan problem. Gardijan je u novom tekstu izdvojio prijatne navike povezane sa pamćenjem, uključujući čitanje i dovoljno sna. Tema je dobar povod da pogledamo šta zaista možemo da uradimo u svakodnevici, bez kupovine čudesnih preparata i bez pretvaranja slobodnog vremena u još jedan ispit koji treba položiti.
Američki Nacionalni institut za starenje među praktičnim koracima navodi rutinu, podsetnike i stalno mesto za predmete koje često koristimo. Zvuči gotovo suviše jednostavno, ali činija za ključeve kraj vrata može da bude korisnija od jutarnjeg prekopavanja svih džepova. Kalendar na vidljivom mestu, kratka lista obaveza i beleška o dogovorenom terminu služe tome da se lakše snađemo. Ne moramo svaku sitnicu držati u glavi da bismo dokazali da nas pamćenje dobro služi. Za početak je dovoljno odabrati jedno mesto za naočare, novčanik i telefon, pa se tog dogovora sa sobom pridržavati i kada žurimo.
Svoj prostor zaslužuju i aktivnosti koje nas zanimaju. Institut ističe učenje novih veština i mentalno angažovanje, uz napomenu da se njihov uticaj na dugoročno očuvanje sposobnosti razmišljanja i dalje istražuje. To nije obećanje da će određena razonoda sprečiti demenciju. Jeste podsticaj da radoznalost ostane deo dana. Nekome će prijati upoznavanje novog jezika, nekome rad rukama, a nekome razgovor o knjizi koju upravo čita. Kao jednostavna ideja za početak može da posluži i sveska u koju ćete zapisati nešto zanimljivo što ste tog dana naučili. Bez bodovanja i takmičenja: važno je da postoji razlog da se aktivnosti ponovo vratite.
Druženje i kretanje takođe imaju mesto u široj brizi o zdravlju mozga. Prema Institutu, istraživanja povezuju društvenu uključenost sa boljim kognitivnim zdravljem u kasnijem životu, ali povezanost sama po sebi ne dokazuje uzrok. U praksi to može da znači dogovorenu šetnju, redovno viđanje sa prijateljima ili uključivanje u neku aktivnost u komšiluku. Nije potrebno odjednom ispuniti ceo kalendar. Jedan susret kojem se radujemo sasvim je razuman početak. Uz to, vredi ostaviti dovoljno vremena za san i lekaru pomenuti teškoće sa spavanjem, kao i lekove koje uzimamo. Terapiju ne treba menjati na svoju ruku zbog sumnje da utiče na koncentraciju.
Postoji, naravno, razlika između povremeno zaturenih ključeva i promena koje otežavaju svakodnevni život. Ponavljanje istih pitanja, gubljenje u poznatom kraju ili teškoće sa uobičajenim poslovima jesu razlog za razgovor sa lekarom. Uzroci problema sa pamćenjem mogu biti različiti, a pregled pomaže da se razjasne. Za običan, pretrpan dan poruka je mnogo jednostavnija: dozvolite sebi podsetnik, odmor i malo manje žurbe. Večeras možete odložiti ključeve na njihovo mesto, pripremiti belešku za sutra i uzeti knjigu koju već neko vreme zaobilazite. Mala, ostvariva promena lakše postaje navika od velikog plana koji nas umori još dok ga sastavljamo.
S.B.
Izvor: Postinfo
