Mali: Sporazum sa MMF usmeren ka nastavku reformi

Nadzorni odbor će birati direktora EPS bez prethodne saglasnosti vlade, ali i preuzimati odgovornost za rad preduzeća i direktora, koji treba da ispune ciljeve definisane poslovnim planom, rekao je Mali.

Naglasio je da je to ogromna promena i da za loše upravljanje više neće biti izgovora da vlada utiče, da su to partijski rukovodioci i slično.

„Nama je ceo sporazum sa MMF upravo usmeren ka nastavku reformi, a reforme u državnim preduzećima su nešto što je veoma važno za nas. Videli smo tokom ove krize sve slabosti postojećeg sistema i da postoje problemi u upravljanju preduzećima. Hoćemo to da poboljšamo i zato menjamo zakon, kako bismo omogućili dalju profesionalizaciju i korporativno upravljanje, koje treba da dovede do toga da ta preduzeća budu efikasnija i postanu ponovo lokomotiva rasta naše ekonomije“, rekao je Mali.

Mali je naglasio da energetika ima veliki potencijal za budući rast naše ekonomije i da su pred EPS ne samo statusna transformacija i reforma već i velike investicije, s obzirom da u EPS treba ulagati milijarde evra godišnje.

„Da bismo izbegli svaku sumnju – EPS ostaje u vlasništvu države, dakle, veoma važna tačka nam je energetika i svako ko govori drugačije, ne govori istinu“, poručio je Mali.

Prema sporazumu sa MMF, dodao je Mali, do kraja maja treba da imamo i plan investicija u energetskom sektoru. Podsetio je da EPS treba da bude transformisan iz javnog preduzeća u akcionarskog društvo zatvorenog tipa 100 odsto u vlasništvu države.

„U procesu smo statusne transformacije EPS, upravo nam je želja da i u oblasti energetike postanemo pobednici, kao što pobeđujemo u ekonomiji u regionu i šire. Energetika je ogroman potencijal, EPS je stub razvoja našeg energetskog sektora“, istakao je Mali i dodao da to moramo da uradimo ako hoćemo da ispunimo zahteve Zelene agende.

Kako je rekao, treba uložiti milijarde evra godišnje u EPS, koji mora da bude pripremljen da te investicije iznese na pravi način, da ima ljude i kapacitete sve to da realizuje, a sve kako bismo imali dovoljno struje iz obnovljivih izvora energije i dovoljno gasa, izgradili reverzibilnu hidroelektranu Bistrica, Đerdap 3, nove solarne i vetro parkove…

„To je razlog zbog kojeg idemo u unapređenje postojećeg zakona o državnim preduzećima. Dakle, da napravimo ta preduzeća efikasnijim, jačim i stabilnijim, da budu nosioci rasta i budu – „benkabl“ (bankable), što znači da projekti koje imaju ne moraju da zavise samo od budžeta Srbije, već da snagom svojih bilansa i finansija mogu sami da finansiraju projekte i doprinose rastu BDP“, naveo je Mali.

Na pitanje šta će za EPS značiti prelazak u akcionarsko društvo zatvorenog tipa, Mali objašnjava da će to dati mogućnost da se u EPS na pravi način organizuju organi upravljanja – direktor, nadzorni odbor i skupština, da budu jasnije odgovornosti, ali i jasnija ovlašćenja svih njih, kako bi uz odgovarajući biznis plan uspeli da sprovedu definisane ciljeve razvoja našeg energetskog sektora.

„Želimo da unapred završimo tu statusnu transformaciju EPS, da bude spreman kada krenemo u investicije, da to može da iznese“, dodao je Mali.

Istakao je da sa takvim EPS više nećemo morati da razmišljamo da li ćemo imati dovoljno struje.

„Do 2030. godine 45 odsto struje koju EPS proizvede mora da bude iz obnovljivih izvora energije (OIE), a za to su neophodne milijarde evra investicija u godinama koje su pred nama. To traže i strani investitori, da do 2030. godine struju koju kupuju od EPS bude iz OIE. Moramo da uđemo u te investicije, hoćemo da budemo zelenija ekonomija, želimo da idemo u korak sa standardima koje definiše svet. Zato moramo da omogućimo i upravljanje u tim kompanijama na pravi način. Još jednom – EPS ostaje državni, ali hoćemo da bude još efikasniji, samostalniji i prava pokretačka snaga razvoja naše ekonomije“, poručio je Mali.

Rekao je da vlada gleda kako su drugi uspeli, na primer Norvežani koji nam i pomažu u reformi energetskog sektora.

„Norveški EPS je pre više 20 godina bio na ivici bankrota, a sada je među najvrednijim energetskim sistemima na svetu, hoćemo od njih da čujemo kako su to uradili, da nam pomognu da isto uradimo sa EPS. Mi da smo bili sposobni da uradimo neke stvari kako treba, verovatno bismo i uradili, ali zato smo sada spremni, nakon fiskalne konsolidacije i korone, da nam energetika bude ključni potencijal za dalji razvoj ekonomije i da preduzeća poput EPS, EMS, ODS, Srbijagasa budu lideri i uvode nove tehnologije, načine poslovanja i proizvodne kapacitete, kako bismo bili nezavisniji i samostalniji“, naglasio je Mali.

Dodao je da su glavni stubovi svake države dobro zdravstvo, bezbednost hrane i energetika, kao i da Srbija hoće da dominira u sva tri.

Komentarišući pohvale MMF-a nakon nedavne dvonedeljne posete Misije MMF Beogradu da je srpska ekonomija pokazala otpornost u vrlo nepovoljnim uslovima, Mali je rekao da je to veliki uspeh i potvrda uspešnosti reformi i odgovorne ekonomske politike.

Mali je naveo da je uprkos globalnoj krizi udeo javnog duga u BDP Srbije svega 50,7 odsto, daleko ispod nivoa Mastrihta (60 odsto), zatim da je stopa nezaposlenosti na do sada najnižem nivou od 9,4 odsto, kao i da smo prethodne godine privukli rekordnih 4,4 milijarde evra stranih direktnih investicija, a ove godine do 20. marta 700 miliona evra, što je više nego u prvom kvartalu prošle godine.

„Nama se sa prvom revizijom stendbaj aranžmana sa MMF otvara mogućnost da povučemo još nekih 200 miliona evra. To nije neki veliki novac, imajući u vidu da mi na računu trenutno imamo više od 400 milijardi dinara, dakle 3,7 ili 3,8 mlrd evra. Obezbedili smo dovoljnu količinu novca da do kraja godine budemo potpuno stabilni i ispratimo sve investicije i vratimo sve stare dugove“, rekao je Mali.

Rekao je da smo, između ostalog, i ušli u stendbaj aranžman sa MMF jer možemo da povučemo mnogo jeftiniji novac, a ne samo da bismo nastavili reforme.

„Otvara nam se mogućnost da sa malo više od 200 miliona evra dodatnog novca, koje ćemo i povući, imamo dovoljan bafer odnosno rezervu da možemo da reagujemo ako se bilo šta neplanirano desi“, dodao je Mali.

Takođe očekuje da će Srbija dostići ove godine projektovanih 2,5 odsto rasta BDP, da će građevinarstvo i poljopriveda dati najveći doprinos, kao i IT sektor.

Mali je poručio da nijedan kapitalni projekat u Srbiji nije stao i da će biti nastavljeno podizanje životnog standarda građana.

Podsetio je da je agencija „Standard end Purs“ potvrdila kreditni rejting Srbije na nivou BB+, uz stabilne izglede za njegovo dalje povećanje.

„Mi bismo već bili zemlja sa „investicionim rejtingom“, samo da nije bilo ove krize oko korone. Ako pogledate poslednje tri godine, ne postoji zemlja koja je uznapredovala kada je rejting u pitanju, jer imate globalno tržište u riziku zbog korone, problema u energetici, konflikta u Ukrajini. Mi smo bili 2019. godine na jedan korak od „investicionog rejtinga“, a projekcija je tada bila da ćemo ga imati u roku od godinu. Kada se situacija bude stabilizovala vrlo brzo ćemo to i ostvariti“, naveo je Mali.

Rekao je da je lično razgovarao sa više od 100 stranih investitora i da su mu svi rekli da naša ekonomija odgovara zemlji sa „investicionim rejtingom“.

Mali je naglasio da bi takav kreditni rejting značio jeftinije i veće pozajmljivanje novca i više investicija, kao i veći BDP.

Mali je rekao da se Srbija pokazala kao kredibilan partner, jer ispuni svako obećanje dato stranim investitorima. Povodom posete predstavnika 16 najvećih američkih kompanija Srbiji u februaru,

Mali je rekao da su i američki investitori sve više zainteresovani za ulaganja u našu zemlju.

„Video sam se sa njima, za njih je bila veoma važna garantna šema od 400 miliona dolara koju smo potpisali sa Američkom razvojnom finansijskom korporacijom (DFC), kroz naše banke za mikro, mala i srednja preduzeća“.

To je veoma važno i govori o poverenju koje američka administracija ima u našu zemlju, naglasio je Mali.

Izvor: Tanjug