Postoje mesta na koja odlazimo da nešto završimo i ona na kojima bismo rado ostali malo duže. Prostor posvećen knjigama može da pripada ovoj drugoj grupi, naročito kada ne traži da unapred znamo šta želimo da pročitamo. Dovoljno je zastati pred policom, prelistati nekoliko stranica i dozvoliti sebi da nas zainteresuje nešto neočekivano. Upravo takav spoj knjižare, kulturnog prostora i prijatnog boravka predstavlja The Library u Mumbaju. Hindustan tajms izveštava o njegovom otvaranju u centru NMACC, uz više od 4.500 knjiga. Iza tog podatka krije se zanimljivije pitanje: kako urediti mesto koje poziva ljude da zaista ostanu uz knjigu?
Prema objavljenom programu za posetioce, ovde su predviđena književna okupljanja, razgovori, pripovedanje, kreativne radionice i porodični sadržaji. To znači da susret sa knjigama ne mora da bude isključivo tih i usamljen. Neko će doći zbog razgovora o pročitanom delu, neko zbog crtanja stripova, a neko će tek usput otkriti temu koja ga zanima. Posebno je simpatična mogućnost da različite generacije dele prostor, a da ne rade svi isto. Dok jedni prate program, drugi mogu da razgledaju ponudu ili predahnu. Takav raspored daje kulturi svakodnevni oblik: ona postaje deo izlaska, susreta i slobodnog popodneva.
List Biznis standard u svom prikazu opisuje police sa knjigama o umetnosti, hrani, istoriji i kulturi, ali i stripove i grafičke romane. Spiralne stepenice vode do galerijskog nivoa sa dodatnim prostorom za razgledanje i čitanje, dok fotografije podsećaju na promene kroz koje je grad prolazio. Knjige mogu i da se kupe. Autor prikaza istovremeno primećuje da zbirka ima prostora za razvoj, što je važan detalj: lep enterijer može privući prvu posetu, ali sadržaj daje razlog za narednu. Za čitaoca je dragoceno da među poznatim naslovima pronađe i nešto što ne bi sam ukucao u pretragu.
Ova priča pruža inspiraciju i bez putovanja u Indiju. U sopstvenom stanu možemo napraviti skroman kutak koji olakšava čitanje: udobno sedište, dobro postavljeno svetlo i nekoliko naslova nadohvat ruke. Nije potrebno da polica izgleda kao iz kataloga. Korisnije je da knjige budu dostupne nego savršeno složene po boji. Za druženje može da posluži sasvim jednostavan dogovor: svako donese jednu knjigu i ispriča zbog čega mu je ostala u sećanju. Bez obaveznih prikaza, ocena i utvrđenog broja pročitanih stranica. Takav susret ima mesta i za onoga ko mnogo čita i za onoga ko tek pokušava da se vrati toj navici.
Najprivlačnija ideja ovog prostora jeste dozvola da se ne žuri. U gradu u kojem nas svaki izlazak lako povede od jedne obaveze do druge, lepo je zamisliti mesto gde možemo da sednemo bez velikog plana. Nekada ćemo pročitati celo poglavlje, nekada samo nekoliko pasusa, a nekada ćemo kući poneti preporuku iz razgovora. Vrednost takve posete ne meri se brojem kupljenih knjiga. Može da bude i ona mala promena raspoloženja kada otkrijemo da postoji tema o kojoj želimo da saznamo više. Za grad koji neguje čitalačke navike, pa i za naš Novi Sad, to je sasvim bliska i razumljiva vrsta zadovoljstva.
S.B.
Izvor: Postinfo
