Dvorana „Pionir” trebalo je da bude Zvezdin pojas za spasavanje i mitsko uporište u kojem se topi prednost Partizana, ali se pretvorila u poprište taktičke i sistemske demonstracije sile tima Đoana Penjaroje. Partizan je slavio sa 89:78, obezbedio ekspresnu kartu za finale regionalnog takmičenja i, što je statistički najupečatljivije, prekinuo crni post dug punih 11 godina – crno-beli nisu trijumfovali na Zvezdinom terenu još od aprila 2015. godine. Dok Parni valjak sada sa distance posmatra rasplet drugog polufinalnog para između Dubaija i Budućnosti (1:0), Crvena zvezda se suočava sa potpunim strukturnim i timskim kolapsom.
Penjaroja je u potpunosti dobio direktan trenerski duel protiv Saše Obradovića. Partizan je na agresivnu odbranu domaćina odgovorio još većim intenzitetom na liniji dodavanja, dok je u napadu demonstrirao smirenost i jasnu hijerarhiju. Dokaz nervoze na startu bio je desetosekundni verbalni klinč Sterlinga Brauna i Kodija Milera-Mekintajera, kao i svesno ignorisanje tradicionalnog pozdrava od strane Džonsa, Osetkovskog, Fernanda i Bonge. Ipak, kada je podbačena lopta, Partizan je bio taj koji je kontrolisao ritam. Crno-beli su serijom 14:2 rano uspostavili dvocifrenu prednost, a prva četvrtina je zatvorena trojkom Dvejna Vašingtona, koja je bila inicijalna kapisla za zvižduke sa tribina.
Zvezdin napad bio je potpuno sterilan, izolovan na igru „jedan na jedan” i individualna rešenja spoljne linije, što je izazvalo javnu frustraciju Čime Monekea, koji je konstantno ostajao uskraćen za loptu u tranziciji. Partizan je u svakom košarkaškom segmentu nadigrao i obrukao rivala, ostavljajući Obradovića bez ikakvog adekvatnog odgovora na parketu.
M.M.
