Profesor Ekonomskog fakulteta Veljko Mijušković izjavio je da bi eventualne sekundarne sankcije Narodnoj banci Srbije zbog poslovanja s NIS-om mogle da izazovu ozbiljne poremećaje u finansijskom sistemu, ali da država ima čitav niz mehanizama kojima bi sprečila najteže scenarije.
On je naveo da bi ograničavanje pristupa deviznim i zlatnim rezervama, koje se delom nalaze u bankama van Srbije, pojačalo pritisak na dinar i povećalo rizike za domaću ekonomiju.
Pritisak na dinar
„To bi povećalo rizičnu premiju i dovelo do pada kreditnog rejtinga, što se lančano reflektuje na bankarski sistem“, rekao je Mijušković za RTS. Prema njegovim rečima, ograničen pristup rezervama neizbežno bi uticao na kurs dinara, iako NBS ima određene alternativne mehanizme za intervencije na deviznom tržištu.
On upozorava da bi negativni efekti mogli da se preliju i na državne institucije i lokalne samouprave, a dugoročno i na dinamiku isplata u javnom sektoru kroz pad ekonomske aktivnosti.
Najave obustave platnog prometa
Podsetio je da NBS i Udruženje banaka već najavljuju mogućnost obustave platnog prometa s NIS-om, dok država, kako je nedavno izjavio predsednik Aleksandar Vučić, svakodnevno procenjuje situaciju.
Moguće sankcije, kaže Mijušković, zakomplikovale bi otplatu međunarodnih obaveza i otežale novo zaduživanje Srbije. Ipak, ističe da najteži scenariji nisu verovatni, jer država ima „strateške opcije“ za sprečavanje destabilizacije.
„Građanima dodatno uliva sigurnost to što su depoziti do 50.000 evra osigurani, što pokriva gotovo sve klijente“, naglasio je on za RTS.
Ukoliko bi NIS izgubio pristup finansijskom sistemu, poslovanje bi se svelo na gotovinu, što bi otvorilo sive zone i moglo da vodi ka stečaju. Kao rešenje Mijušković vidi mogućnost da Srbija otkupi udeo ruskog partnera i preuzme upravljanje u prelaznom periodu.
„Smatram da će država delovati odgovorno i blagovremeno“, zaključio je Mijušković.
