Rast nivoa mora obično povezujemo s poplavljenim ulicama, ugroženim kućama i promenom obalne linije. Novo istraživanje skreće pažnju i na ekološku posledicu: zemljište koje pređe iz kopnene u plitku morsku ili bočatu sredinu može postati stanište vrsta koje na tom mestu ranije nisu živele. Tim je modelovao širenje 122 morske životinjske vrste koje su već prisutne izvan svojih izvornih područja. Prema njihovim projekcijama, više od dve trećine novopotopljenih obala u pojedinim regionima gde su te vrste već prisutne moglo bi imati pogodne uslove za njihovo naseljavanje. Među proučavanim životinjama nalaze se krabe, ostrige i škampi. Projekcija pogodnosti nije isto što i tvrdnja da će svaka od njih sigurno osvojiti svaki deo nove obale.
Istraživači, čiji je rad objavljen u časopisu Nature Ecology & Evolution, posmatrali su kako podizanje mora može promeniti raspoloživi prostor do sredine i kraja ovog veka. U umerenom scenariju emisija korišćenom u analizi, srednji globalni nivo mora raste za približno 20 centimetara do 2050. i 56 centimetara do 2100. godine. Model procenjuje da bi između 290.000 i 470.000 kvadratnih kilometara novopotopljenog obalnog zemljišta moglo postati pogodno za razmatrane nezavičajne vrste. To je vrlo velika površina, ali ona nije jedinstveno buduće „carstvo invazivnih životinja“. Obuhvata brojne odvojene delove sveta, sa različitim lokalnim uslovima i različitim mogućnostima da neka vrsta do njih stvarno stigne.
Posebno se izdvajaju ušća reka. Tamo se dodiruju slatka i slana voda, a ljudske aktivnosti, brodovi i promet robe često stvaraju dodatne puteve za prenos organizama. Kada se granica mora pomeri prema kopnu, nastaju nova plitka područja koja mogu odgovarati vrstama sposobnim da brzo koriste promene. Istraživanje kao regione kojima treba posvetiti pažnju navodi delove istočne obale Sjedinjenih Država, Meksički zaliv, obale Severnog mora, jugoistočnu Kinu i severnu Australiju. Različite vrste mogu različito uticati na domaće zajednice: neke se takmiče za hranu i prostor, neke menjaju dno ili tok hranljivih materija, a posledice mogu osetiti i ribarstvo i druga delatnost ljudi.
Važno je da model ne predviđa gotovu buduću listu stanovnika svakog zaliva. Da bi vrsta zaista naselila novi prostor, moraju se poklopiti dolazak jedinki, temperatura, slanost, hrana, pogodna podloga i sposobnost razmnožavanja. Novopotopljeno područje može na karti delovati povoljno, a na terenu imati prepreke koje model nije mogao u potpunosti da obuhvati. Autori zato naglašavaju neizvesnost i potrebu za ranijim praćenjem. Ako se promena obale i pojava novih vrsta posmatraju zajedno, nadležni mogu ranije uočiti gde se rizik povećava i usmeriti kontrolu na mesta koja su najosetljivija.
Ovo istraživanje proširuje način na koji zamišljamo porast mora. Obala se ne menja samo na geografskoj karti; menja se i mreža odnosa među živim bićima. Nova voda donosi priliku jednim vrstama, a pritisak drugima. Naučnici sada pokušavaju da tu promenu predvide pre nego što postane očigledna u ribarskim mrežama ili na dnu ušća. Njihova poruka je praktična: kada se planira zaštita obale, treba pratiti i buduće uslove za životinje koje bi mogle stići s morem. Tako se ekološka posledica može prepoznati dok je još predmet praćenja, a ne tek kada postane teško rešiv problem.
S.B.
Izvor: Postinfo
