Ako ste ikada gledali u silku gde se stepenice penju u beskraj, a ribe se pretvaraju u ptice, upoznali ste se sa genijem Morisa Ešera. Ovaj holandski grafičar nije slikao pejzaže ili portrete, već je na papiru stvarao čitave zagonetke i nemoguće svetove. Njegov rad je jedinstven spoj precizne mašine i slobodne mašte, koji i dan danas zbunjuje i oduševljava.
Ešer je rođen krajem 19. veka i pohađao je arhitekturu, ali je brzo shvatio da ga više zanima dekorativna umetnost. Pravi preokret u njegovom stvaralaštvu desio se tokom putovanja u Španiju, gde je bio fasciniran srednjovekovnim mavarskim ornamentima u palati Alhambra. Ti geometrijski, savršeno ponavljajući se uzorci postali su temelj njegove kasnije opsesije beskonačnošću, metamorfozama i iluzijama prostora.
Zanimljivo je da se Ešer celog života smatrao lošim đakom matematike. Ipak, njegove najpoznatije silke, kao što su „Vodopad“ ili „Uzlazak i silazak“, temelje se upravo na kompleksnim matematičkim principima koje je on, na neki način, osećao i video, iako ih nije znao teorijski objasniti. Često je šaljivo pričao kako su mu matematičari kasnije tumačili njegove radove, na šta bi on odgovarao da nije ni znao koliko su pametne stvari nacrtao.
Njegove silke nisu uvek bile prihvaćene od strane „ozbiljne“ umetničke kritike, koja ih je smatrala previše tehničkim. Ali upravo je ta preciznost i zamršenost osvojila široku publiku i naučnu zajednicu. Danas su njegovi motivi deo globalne kulture, nalaze se na majicama, post erima i zidovima, a posebno su omiljeni u Srbiji. Ešer nam pokazuje da je granica između onoga što je moguće i nemoguće često samo pitanje perspektive, i da se najveće zagonetke kriju u stvarima koje svakodnevno vidimo.
S.B.
