Neuroznanost već dugo ume da snima mozak, ali mnogo teže ume da uhvati tačno ko je sa kim povezan u njegovoj sitnoj unutrašnjoj mreži. A upravo tu leži veliki problem bolesti poput Alchajmerove: nije dovoljno znati koje su ćelije prisutne, nego kako su među njima popustile veze. Nova platforma Connectome-seq pokušava da taj problem pretvori iz optičkog i sporog zadatka u sekvenciranje, dakle u problem čitljiv kao genetski kod. Svakom neuronu daje se RNK barkod, a kada se barkodovi „sretnu“ na sinapsi, istraživači mogu da iščitaju koje ćelije su povezane. To zvuči tehnički, ali zapravo znači da bi mapiranje moždanih kola moglo da postane brže, obimnije i preciznije nego ranije.
Medical Xpress navodi da tehnologija već omogućava mapiranje hiljada veza sa rezolucijom pojedinačne sinapse, što je nivo koji postojeće metode ne pružaju u istoj kombinaciji brzine i razmere. To je mnogo više od laboratorijskog luksuza. Kada jednom možete relativno brzo da prepoznate „slabu kariku“ u mreži, otvara se mogućnost da bolesti mozga posmatrate manje kao maglovite sindrome, a više kao kvarove u specifičnim kolima. Za zainteresovanog čitaoca to je glavna vrednost ove priče: medicina budućnosti možda neće samo reći da neuron propada, nego i tačno koja veza popušta prva, gde se kaskada loma pokreće i kako bi terapija mogla da bude vođena topografijom samog problema.
S.B.
