BEOGRAD – Danas se navršavaju pune 22 godine od jednog od najtragičnijih događaja u novijoj srpskoj istoriji – martovskog pogroma 2004. godine. U trodnevnom talasu organizovanog nasilja albanskih ekstremista, pred očima međunarodne zajednice, sistematski je sprovedeno etničko čišćenje koje je trajno izmenilo demografsku i kulturnu sliku južne srpske pokrajine.
Bilans užasa: Ljudi, domovi i svetinje
Nasilje koje je zahvatilo Kosovo i Metohiju ostavilo je iza sebe pustoš, a brojke svedoče o razmerama planiranog progona:
Ljudske žrtve: Ubijeno je 19 osoba (8 Srba i 11 Albanaca koji su stradali u sukobu sa međunarodnim snagama).
Povređeni: Najmanje 170 Srba zadobilo je teške i lakše povrede, kao i desetine pripadnika KFOR-a i UNMIK-a.
Progon: Sa svojih ognjišta je proterano 4.012 Srba. Većina njih se ni dve decenije kasnije nije vratila u svoje domove.
Uništavanje imovine: Porušeno je i zapaljeno oko 800 srpskih kuća.
Kultocid pod zaštitom međunarodnih snaga
Posebna meta ekstremista bila je srpska duhovna i kulturna baština. Tokom pogroma je uništeno 35 crkava i manastira, od kojih su mnogi preživeli vekove osmanske okupacije i svetske ratove, da bi bili spaljeni u miru:
Bogorodica Ljeviška: Dragulj iz vremena kralja Milutina u Prizrenu, spaljen je i devastiran. Iako je 2006. dospela na listu UNESKO-a, tragovi požara u unutrašnjosti hrama su i danas vidljivi.
Uništeno blago: Zauvek su nestale neprocenjive ikone, freske i crkvene relikvije.
Prenos uživo: Pojedini akti vandalizma, poput onog u Podujevu, prenošeni su uživo na lokalnim televizijama, što je dodatno traumatizovalo srpsku zajednicu.
Odgovornost bez krivaca
Jedna od najbolnijih činjenica za srpski narod je to što se pogrom dogodio u prisustvu hiljada pripadnika međunarodnih mirovnih snaga (KFOR, UNMIK, Kosovska policija). Do danas niko nije javno preuzeo odgovornost za katastrofalne propuste u zaštiti civilnog stanovništva.
Međunarodna osuda: Iako su Savet bezbednosti UN, Evropska unija i Savet Evrope osudili nasilje kroz razne rezolucije, suštinski povratak Srba u gradove poput Prizrena, Đakovice ili Prištine ostao je na nivou statističke greške.
Dokumentacija stradanja
Za sve koji žele detaljnije da se upoznaju sa činjenicama, dostupni su izvodi iz knjige „Martovski pogrom na Kosovu i Metohiji“, koju su 2004. izdali Ministarstvo kulture Republike Srbije i izmešteni Muzej u Prištini.
