Ljudi vole da zamišljaju sebe kao bića koja neprestano biraju, vagaju, odlučuju i svesno vode sopstveni život. Nova studija koju prenosi ScienceDaily tu predstavu ozbiljno hladi. Istraživači sa Univerziteta Surrey, Univerziteta South Carolina i Central Queensland University procenjuju da je oko 65% svakodnevnih ponašanja pokrenuto navikom, a ne svesnom odlukom. To znači da veliki deo dana ne živimo kao mali filozofi, nego kao bića koja reaguju na poznate signale, mesta, vremena i okolnosti. Naučnici objašnjavaju da navika nastaje kada više puta odgovorimo na istu situaciju na isti način, pa mozak vremenom poveže određeni kontekst sa konkretnom radnjom i pokrene je automatski čim se signal ponovo pojavi.
Lepota ove ideje nije u tome što umanjuje ljudsku volju, nego što je realnije postavlja. ScienceDaily naglašava da navike nisu nužno neprijatelj; mnoge od njih zapravo pomažu našim ciljevima, jer nas guraju ka rutini vežbanja, urednijem spavanju, zdravijoj ishrani ili drugim ponašanjima koja bi, da zavise samo od motivacije, lako pukla pri prvom umoru. U tome leži korisna psihološka poruka: promena ponašanja često ne propada zato što smo „slabi“, nego zato što pokušavamo da menjamo odluku, a ne okidač. Ako je većina ponašanja automatska, onda se stvarna promena mnogo lakše postiže stvaranjem novih signala za dobre navike i razbijanjem starih signala za loše. Drugim rečima, čovek ne menja život samo snagom volje. Menja ga dizajniranjem okruženja u kome će mozak imati manje prilika da stalno bira, a više prilika da nesvesno radi ono što mu dugoročno koristi.
S.B.
