Ako bismo zanemarili „sitnicu“ da među njima nemamo golmana, imaginarna postava u formaciji 3-4-2-1 koju čine Mujakić, Degenek, Kornelijus (Sulaka), Seol, Stamenić (Kastiljo), Hvan, Puma Rodrigez, Sing (Baždar), Arnautović i Endiaje, predstavljala bi respektabilan takmičarski korpus na predstojećem Mundijalu. Realnost je jasna: Srbije neće biti na tlu Severne Amerike, ali među 1.248 odabranih fudbalera, njih trinaestorica su u nekom delu svojih karijera špartali terenima širom Srbije. Kroz prizmu klupske pripadnosti, delegacija je oštro podeljena: sedmorica su nosila dres Crvene zvezde, trojica Partizana, dvojica TSC-a, dok su po jedan branili boje Javora i niškog Radničkog. Sveukupno, ovi akteri su skupili 659 nastupa za pomenutih pet srpskih klubova, a dvojica i dalje direktno participiraju u Mozzart Bet Superligi.
Finansijski aspekt ovog Mundijala posebno tangira Humsku. Nihad Mujakić formalno odlazi na turnir kao igrač Partizana (iako je iza njega pozajmica u Gazijantepu sa opcijom otkupa), što crno-belima garantuje FIFA dnevnice u iznosu od oko 200.000 dolara. Sa druge strane, Samed Baždar ulazi u istoriju kao jedini sa ove liste rođen u Srbiji (Novi Pazar) i momak koji je kod Dragana Stojkovića Piksija upisao debi za „Orlove“ na Kipru pre nego što je promenio sportsko državljanstvo u korist BiH. Tržišne priče prate i južnokorejski tandem In-bom Hvan i Jung-vu Seol, koji u noći između četvrtka i petka protiv Češke predvode Zvezdin legat. Dok Hvan donosi vanserijsku klasu, Seol nudi trofejni kontinuitet. Ne treba zaboraviti ni Marka Stamenića, koji je kroz Ligu šampiona inkasirao Zvezdi pet miliona evra pre odlaska u Svonsi, a sada nosi kapitensku traku Novog Zelanda, gde mu društvo u veznom redu pravi Sarpret Sing – čovek za koga je prvi čovek TSC-a Janoš Žemberi otvoreno priznao da su ga u Srbiji defanzivci prosto „pregazili u duelima“.
M.M.
