Srbija bi uskoro mogla da dobije prvi zakon o veštačkoj inteligenciji, koji će u velikoj meri biti usklađen sa Evropskim AI aktom, najobuhvatnijim regulatornim okvirom za veštačku inteligenciju na svetu.
Direktor za konkurentnost i investicije u Naledu Dušan Vasiljević izjavio je za Euronews Srbija da je izrada zakona u završnoj fazi i da bi nacrt mogao da bude predstavljen javnosti već sredinom jula, nakon čega će uslediti široka javna rasprava.
„Ako sve bude išlo po planu, već polovinom jula nacrt bi mogao da bude predstavljen javnosti, a potom i predmet široke rasprave uz učešće svih zainteresovanih strana. Nakon toga tekst će biti dostavljen institucijama Evropske unije, pa očekujemo da bi zakon mogao da bude usvojen do kraja godine“, rekao je Vasiljević.
On je objasnio da će nakon usvajanja uslediti prelazni period prilagođavanja novim pravilima, tokom kojeg će biti formirana nadležna tela, registri i drugi mehanizmi neophodni za sprovođenje zakona.
Prema njegovim rečima, novi zakon ima tri ključna cilja – da građanima omogući brži pristup kvalitetnim servisima zasnovanim na veštačkoj inteligenciji, da zaštiti njihova prava i podatke o ličnosti, kao i da poveća konkurentnost domaće privrede i IT sektora.
„Važno je da građani imaju koristi od razvoja veštačke inteligencije, ali i da njihova prava budu maksimalno zaštićena. Posebno je značajna zaštita podataka o ličnosti, kao i kontrola situacija u kojima veštačka inteligencija daje preporuke ili donosi odluke koje mogu da utiču na prava građana“, naveo je Vasiljević.
Govoreći o osnovnim principima budućeg zakona, on je istakao odgovornost, transparentnost i bezbednost podataka.
„Za svaki sistem mora jasno da se zna ko je odgovoran za njegov razvoj i upotrebu. Takođe, građani moraju biti obavešteni kada komuniciraju sa sistemom veštačke inteligencije. Jedan od najvažnijih principa odnosi se na zaštitu podataka o ličnosti i bezbedno upravljanje podacima“, rekao je Vasiljević.
Posebna pažnja biće posvećena oblastima koje nose veći rizik, poput zdravstva, obrazovanja, zapošljavanja i bezbednosti, gde se sistemi veštačke inteligencije već sve više koriste.
Kako je naveo, određeni sistemi biće potpuno zabranjeni. Kao primer izdvojio je sisteme koji u učionicama analiziraju izraze lica učenika i na osnovu toga procenjuju njihovu angažovanost ili predlažu određene mere.
S druge strane, visokorizični sistemi biće dozvoljeni, ali uz stroge kontrole. Među njima su sistemi koji utiču na rad kritične infrastrukture, poput saobraćaja i energetike, kao i alati koji se koriste u obrazovanju i zapošljavanju.
„Kada veštačka inteligencija analizira prijave kandidata za posao ili rezultate testiranja učenika, važno je da ne postoji diskriminacija i da bude jasno na osnovu kojih kriterijuma se donose preporuke ili odluke“, naglasio je Vasiljević.
Govoreći o sve češćoj upotrebi AI voditelja u medijima, on je ocenio da je takva praksa dozvoljena, ali da građani moraju jasno da budu obavešteni da je reč o sadržaju koji generiše veštačka inteligencija.
Vasiljević je dodao da je planirano formiranje posebne agencije za veštačku inteligenciju, kao i saveta koji će se baviti pitanjima razvoja, primene i nadzora nad ovom tehnologijom u Srbiji.
E:M.
