Putovanje bez društva nekada se posmatralo kao nešto neobično. Ako neko ide sam, pretpostavljalo se da nije našao saputnika, da beži od nečega ili da je previše zatvoren. Danas se ta slika brzo menja. Solo putovanja postaju sve popularniji izbor ljudi koji žele slobodu, mir, fleksibilnost i osećaj da sami određuju tempo.
Times of India je objavio tekst o psihološkim osobinama ljudi koji barem jednom godišnje putuju sami. U tekstu se navodi da solo putnici često nisu usamljeni avanturisti iz stereotipa, već osobe koje cene autonomiju, prilagodljivost, lični rast i sposobnost da se snađu u nepoznatom okruženju.
Najveća prednost solo putovanja je sloboda odluke. Nema usklađivanja oko doručka, muzeja, plaže, tempa šetnje ili vremena za povratak. Čovek može da ostane duže u knjižari, ranije ode u sobu, promeni plan u poslednjem trenutku ili sedi u kafiću bez osećaja da nekoga zadržava. Takvo putovanje, naravno, traži više pažnje i odgovornosti, ali zauzvrat donosi retko iskustvo samostalnosti.
Kod nas se sve više ljudi odlučuje za kraće solo odlaske: vikend u drugi grad, jednodnevni izlet, more posle sezone ili nekoliko dana rada iz drugog mesta. To ne znači da društvena putovanja gube čar, već da čovek ne mora uvek da čeka savršeno društvo da bi negde otišao. Ponekad je najbolji saputnik baš tišina. A solo putovanje ne mora da bude dokaz hrabrosti, nego jednostavan način da se čovek malo bolje čuje sa sobom.
S.B.
