Prave crne rupe nastaju kada se ogromna količina materije sabije u izuzetno mali prostor. Njihova gravitacija toliko je snažna da ni svetlost ne može da pobegne. Takve objekte nije moguće napraviti u laboratoriji, ali fizičari mogu da stvore sisteme koji oponašaju pojedine njihove osobine.
U novom eksperimentu napravljen je optički analog crne rupe, odnosno uređaj u kojem se svetlost ponaša slično talasima u blizini horizonta događaja. Live Science navodi da je eksperiment korišćen za proučavanje teorije prema kojoj crne rupe ipak emituju veoma slabo zračenje.
Sistem nije opasan i nema ogromnu gravitaciju. Napravljen je pomoću pažljivo kontrolisanog kretanja svetlosti kroz posebno optičko okruženje. Promenom svojstava materijala fizičari stvaraju granicu preko koje se talasi ne mogu vratiti, što matematički podseća na područje oko crne rupe.
Prave crne rupe su toliko udaljene, a očekivano zračenje toliko slabo, da ga je gotovo nemoguće direktno izmeriti teleskopima. Laboratorijski modeli zato omogućavaju proveru pojedinih principa u kontrolisanim uslovima. Naučnici mogu menjati parametre, ponavljati eksperiment i posmatrati kako nastaju čestice i talasi.
Ovakvi eksperimenti ne dokazuju automatski da se sve isto odvija u kosmosu, ali pomažu da se povežu dve velike oblasti fizike – kvantna teorija i gravitacija. Upravo na mestima poput horizonta crne rupe njihova pravila moraju istovremeno da funkcionišu.
Posebno je lepo što se jedan od najmračnijih i najnedostupnijih objekata u svemiru proučava upravo pomoću svetlosti. Umesto putovanja do udaljene galaksije, istraživači su deo problema preneli na laboratorijski sto.
Eksperiment pokazuje kako nauka često napreduje stvaranjem pametnih analogija. Kada prirodu nije moguće neposredno dovesti u laboratoriju, može se napraviti mali sistem koji poštuje slična matematička pravila i tako otvoriti prozor ka pojavama udaljenim milijardama kilometara.
S.B.
